Данас се навршава 18 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића.
На Ђинђића је пуцано 12. марта 2003. године у Београду, испред зграде Владе Србије, када је задобио прострелну рану грудног коша и трбуха.
Повредама је подлегао у 13.30 часова у Ургентном центру Клиничког центра Србије, а у Србији је убрзо уведено ванредно стање и проглашена тродневна жалост.
За вријеме ванредног стања у полицијској акцији „Сабља“ ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих официра, носилаца правосудних функција и естрадних звјезда.
Главни осумњичени у организовању убиства Ђинђића били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције /ЈСО/ Милорад Улемек Легија и припадници „земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.
У „Сабљи“ је ухапшен непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана, док су Спасојевић и Луковић убијени у Мељаку крај Београда.
У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду.
Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора, али политичка позадина убиства Ђинђића до данас није разјашњена.
У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог, наведено је да је то политичко убиство, да је уперено против државе, да су у њему учествовали криминализовани дио ЈСО и банда Душана Спасојевића.
Ђинђићева Влада, која је формирана 25. јануара 2001. године, започела је амбициозне реформе, социјалне и економске, а послије много година затегнутих односа, успостављене су добре релације са западним земљама, нарочито са САД.
Ђинђић је био једна од кључних личности промјена у Србији 2000. године и вођа Демократске опозиције Србиј /ДОС/, када је, посије масовних протеста 5. октобра због покрадених избора смијењен Слободан Милошевић.
Његова влада залагала се за сарадњу са Хашким трибуналом, а за њеног мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је Слободан Милошевић.
На чело Демократске странке Ђинђић је дошао почетком 1994. године и на тој је позицији остао до смрти.
Амерички „Тајм“ уврстио је 1999. године Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.
Ђинђић је био рођен 1. августа 1952. године у Шамцу. Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примијећен међу младим дисидентима.
Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој о теми „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“.
Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је започео политичку каријеру.
Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дјела, добитник је многих престижних награда, а активно се бавио и политичком публицистиком.
Сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
У погребној поворци која се кретала улицама Београда било је више стотина хиљада грађана, а међу њима 70 страних државних делегација.
/Срна/
