Прије шест деценија, лидери 25 земаља афирмисали су идеју остваривања противтеже, у тада блоковски подијељеном свијету.
У претходних 60 година свијет се значајно промијенио, али су подјеле остале, па је предстојећи скуп прилика да се идеји заједничког дјеловања земаља, које нису међу водећим политичким и економским силама свијета, пружи нови подстицај.
Брионском декларацијом у јулу 1956. године коју су договорили Тито, Нехру и Насер, а која се сматра зачетком Покрета несврстаних, успостављени су принципи који су и данас актуелни. Покрет несврстаних данас нема утицај који је имао. Од првобитне идеје оличене у борби против колонијализма и блоковских подјела, прошло је шест деценија. Од краја Хладног рата свијет се промијенио, а Југославија се распала.
– Никада мања земља није имала већу преговарачку моћ као Титова Југославија. Не само што је више од 100 земаља Азије И Африке подржавало сваку Титову одлуку него су Американци слали свог потпредсједника да пита маршала Тита за савјет како да преговара са Арафатом – истакао је Предраг Марковић, историчар.
Првих шест септембарских дана 1961. године у Београд су дошли представници 25 тадашњих несврстаних земаља , три државе посматрача , али и више ослободилачких покрета, партија и организација, као и 850 новинара.
– То је био највећи међународни скуп епохе и памтиће се по апелу да се заустави конфронтација и да се у отвори дијалог у првом реду између суперсила, да се заустави трка у наоружавању и да се омогући бржи економски и социјални препород, нарочито земаља у развоју – навео је Живадин Јовановић, некадашњи шеф југословенске дипломатије.
Неколико мјесеци након конференције у Хавани, свијет су само минути дијелили од нуклеарног рата, тврде историчари. Тадашње јединство несврстаних послало је јасну поруку, да је могућ свијет који не зависи од двије велике силе.
– На тој првој конференцији несврстаних која је одржана у Београду, Тито је у свом говору поменуо нуклеарну пробу коју је СССР извршио претходног дана, међутим није осудио тај чин. То што није осудио, постојао је разлог за стално неповјерење САД према покрету несврстаних – сматра Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Каиру.
У Покрету несврстаних, Србија данас има статус посматрача. На афричком континенту Србија има 14 амбасада са тенденцијом проширења, док све остале земље бивше Југославије имају само четири амбасаде.
– Наша одлука да партиципирамо у раду на нивоу посматрача условљена је чињеницом да је Република Србија кандидат за чланство у Европској унији те у том смислу пуноправно чланство не би било компатибилно са тим нашим магистралним спољнополитичким курсом – тврди Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Србије.
Након шездесет година Покрет несврстаних поново се враћа у Београд.
Више од пола вијека изнад Бранковог моста стоји споменик висок 27 метара, за који многи не знају да је посвећен Покрету несврстаних.
Обелиск који се сужава ка врху, сличан је оним који се могу видјети у Старом Египту и Риму.
/РТРС/
