Ако буде усвојен Приједлог закона о пресађивању људских органа који је стигао у Скупштину, сваки грађанин Србије биће потенцијални давалац органа, уколико се томе изричито не успротиви током живота, пише београдски дневник „Политика“.
Људски органи умрлог лица могу се узети ради пресађивања уколико се пунољетни пословно способни давалац томе није усмено или у писаном облику за живота успротивио, односно ако се томе није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунољетно дијете умрлог, предвиђено је приједлогом закона који је у парламент стигао 11. маја.
Претпостављена сагласност, за чије се увођење залагао добар дио стручне јавности, најважнија је измјена коју предвиђа овај законски приједлог, наводи лист.
Координатор Министарства здравља задужен за трансплантацију срца, љекар Миљко Ристић изјавио је за „Политику“ да је приједлог одличан, барем када је ријеч о претпостављеној сагласности.
„Слично решење се спроводи у Белгији, у којој је свака потенцијални давалац органа уколико се томе није успротивила током живота“, каже Ристић.
У образложењу овог приједлога закона наведено је да је поступак давања пристанка за пресађивање органа поједностављен и на тај начин су избјегнути непотребни финансијски трошкови вођења регистра.
Законски приједлог предвиђа и увођење инспектора за биомедицину, који ће бити задужен за надзор над обављањем послова здравствених установа које се баве пресађивањем органа.
Занимљиво је да ће и даље бити забрањено одавање података о донору органа, па прималац и даље неће знати чије је органе добио, нити ће бити дозвољено да породица преминулог донора сазна име особе која је добила органе, наводи лист.
