ВИШКОВИЋ: УКИДАЊЕ АКЦИЗА УСКОРО ДА БУДЕ ОПЕРАТИВНО

126

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је у Сарајеву да очекује да врло брзо буде оперативно укидање акцизе на нафтне деривате на период од шест мјесеци, који су усвојили посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Вишковић је, након састанка са предсједавајућим Савјета министара Зораном Тегелтијом и премијером Федерације БиХ /ФБиХ/ Фадилом Новалићем, рекао да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ предухитрио најаве из Републике Српске у вези са акцизама, а сада се очекује други степен одлучивања и видјеће се како ће се то завршити.

Вишковић је истакао да је Република Српска кандидовала и питање забране извоза обловине из БиХ, јер су значајно поремећени ланци снабдијевања.

„Украјина је била један од значајних снабдјевача, поготово храстовином и сада због познате ситуације у вези са украјинским тржиштем наши дрвопрерађивачи могу доћи у проблеме, а добар дио наше сировине, поготово из приватних шума одлази у извоз. Без обзира да ли трпили критике због овакве одлуке, ми смо се усагласили да ово треба да буде одлука БиХ и да важи до краја године“, појаснио је Вишковић након састанка којем је присуствовао и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац.

Он је рекао да је Република Српске покренула и тему о окидању царина на ђубриво.

Вишковић је истакао да би већ у наредној седмици Савјет министара требао донијети одлуку око укидања царине на увоз ђубрива из трећих земаља и да су се заједно обратили Турској да БиХ добије одређени контингент ђубрива из ове земље.

„Већину наших мјера ћемо у наредном периоду усаглашавати иако смо и до сада настојали да се пратимо, а ако негдје имамо и размимоилажење, да имамо јединствене мјере и по питању ограничавања маржи и свега што ћемо радити у наредном периоду“, рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, најважније је да владе Републике Српске и ФБиХ и Савјет министара у наредном периоду учине све да контролишу токове снабдијевања БиХ колико је у њиховој моћи и надлежности, прије свега дијелом основним животним намирницама и енергентима, односно нафтом и нафтним дериватима.

Вишковић је истакао да у овом моменту по том питању није угрожена БиХ, али нико не може прогнозирати шта се може десити у наредним данима.

Он је додао да ће стање пратити, предузимати мјере и да ће скупа радити на ублажавању евентуалних удара по том питању.

Вишковић је истакао да су на састанку договорили да се што више пажње посвети домаћој производњи и констатовали и да у Републици Српској и ФБиХ домаћи производи имају најмањи раст инфлаторних кретања, а да највеће ударе на инфлацију и кућне буџете грађана трпе од увезене робе.

„Поклонићемо значајну пажњу у оба ентитета за прољетну сјетву и за помоћ да наши пољопривредни произвођачи засију што више површина и да тиме обезбједимо довољне количине хране за потребе тржишта БиХ“, нагласио је Вишковић.

Када је у питању Трговска Гора у Хрватској, гдје ова земља намјерава да изгради одлагалиште радиоактивног отпада, Вишковић је рекао да ће тражити од међународних представника, прије свега ЕУ, да утиче на своју чланицу Хрватску да одустане од тих планова.

Он каже да су се договорили да заједно посјете локалне заједнице у близини на том простору, и у Републици Српској и ФБиХ.

„То није само простор Републике Српске. Тамо имамо два бисера Сану и Уну и било какав утицај на те ријеке био би утицај на Балкан, а не само на Српску“, истакао је он.

Вишковић каже да су формирани експертски и правни тимови које ће, како је данас договорено, Република Српска финансирати са трећином средстава које су предвидјели још код усвајања буџета како би наставили правну борбу и сачивали простор БиХ од могућег депоновања нуклеараног отпада на том простору.

Вишковић је нагласио да је задовољан састанком и изразио жаљење што се нису раније састали.

Он је подсјетио да је Република Српска раније упутила допис за заједничку сједницу ентитетских влада, што треба његовати и разговарати, јер се морају рјешавати животна питања која не могу бити изолована само на један простор и на један ентитет.

/Срна/