НА ДАНАШЊИ ДАН ФОРМИРАНА САО РОМАНИЈА – ОПРЕДМЕЋЕНА ТЕЖЊА ЗА СЛОБОДОМ И САМОСТАЛНОШЋУ

116

На данашњи дан прије 32 године формирана је Српска Аутономна Област /САО/ Романија – једна од српских области које су постојале у првој фази оснивања Републике Српске, а која је у срцима свих Романијаца опредмећена вишевјековна тежња за слободом и самосталношћу, рекао је Срни један од њених оснивача Милован Бјелица.

Он је појаснио да је у вријеме правног насиља над Србима у бившој БиХ, једини могући одговор било политичко организовање како би се заштитио положај српског народа у бившој Југославији и БиХ.

„Први потез је био формирање заједница општина, што је претходило проглашењу САО Романија којој се прикључио велики број општина и мјесних заједница“, напоменуо је он.

САО Романија је обухватала 4.000 километара квадратних са 200.000 становника.

„Конституивна сједница Скупштине САО Романија одржана 17. септембра 1991. као одговор на пријетње и застрашивање из Сарајева и у том граду, да би 9. новембра било завршено оснивање“, рекао је Бјелица, актуелни начелник општине Соколац.

Он је додао да је 21. новембра 1991. године реорганизацијом ових области настала САО Романија-Бирач која је 9. јануара 1992. године ушла у састав Српске Републике БиХ.

Српске аутономне области, указао је он, представљају претечу Републике Српске, а оснивачки акти аутономних области су подлога из које је настао Устав Републике Српске.

САО Романија-Бирач обухватала је планине Романију, Јахорину, Требевић и Сјемећ, те Гласиначко и Сарајевско поље, као и Бирач.

У саставу САО Романије и Бирча биле су општине Пале, Соколац, Шековићи, Власеница, Милићи, Олово, Хан Пијесак, Рогатица, Зворник, Братунац, Сребреница и дијелови сарајевских општина које су након Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ.

Република Српска је током оснивања и досадашњег постојања имала четири карактеристичне фазе од којих је прва оснивање српских аутономних области и регија као интегралних дијелова Југославије /до краја 1991. године/.

Друга фаза била је формирање посебног српског државног ентитета који је објединио српске аутономне области и који је федерална јединица у Југославији /јануар−август 1992. године/.

Након ове фазе, дошло је до дефинисања Републике Српске као независне државе изван БиХ и Југославије /1992−1995. година/, а четврта фаза је Република Српска као ентитет унутар БиХ након потписивања Дејтонског споразума.

Закључивањем Дејтонског споразума, Република Српска је призната као интегрални дио БиХ, као један од два ентитета.

Скупштина српског народа Босне и Херцеговине /касније Народна скупштина Републике Српске/ основана је 24. октобра 1991. године.

Посланици Скупштине 9. јануара 1992. године усвојили су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ. Овај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан републике.

Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.

/Срна/