ОБИЉЕЖАВАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ И 31. РОЂЕНДАНА НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ СРНА

278

Вршилац дужности генералног директора Новинске агенције Републике Српске – СРНА Татјана Парађина изјавила је да ће данас, поводом Благовијести – крсне славе Агенције и њеног 31. рођендана, бити представљен нови сајт, урађен захваљујући помоћи Владе Српске и истакла да ова прва медијска кућа у историји Републике Српске има амбициозне планове који ће сигурно бити реализовани, захваљујући првенствено несебичном труду свих запослених.

Говорећи о пословању Срне, Парађина је навела да је од маја прошле године до данас, када је нова управа преузела руковођење овом медијском кућом, остварен значајан напредак и у финансијском и професионалном смислу.

„Од половине маја, доласком новог руководства, уз одговорно пословање и повећањем прихода од продаје сервиса, са једне стране, те значајну помоћ и подршку институција Републике Српске, са друге стране, успјели смо покрити претходне дугове и годину завршити позитивним резултатом“, истакла је Парађина и додала да је у том периоду обновљен дио прилично застарјеле опреме.

Она је напоменула да сада нема доспјелих, а неизмирених обавеза по основу пореза и доприноса, као ни према запосленима.

„Оно што је најважније, захваљујући помоћи Владе Републике Српске, успјели смо урадити нови сајт који ће бити представљен данас, на дан славе наше куће, а у наредних 30 дана биће у тест фази, након чега ће бити доступан јавности“, нагласила је Парађина, захваливши за подршку институција Српске које су препознале значај националне новинске агенције.

Према њеним ријечима, уредници, новинари и сниматељи Срне спремни су да професионално одговоре сваком задатку, што се потврдило током ових више од три деценије рада, те се с правом може рећи да је Срна хроничар једног времена.

„На дан крсне славе Срне, прве медијске куће у историји Републике Српске, као и њеног 31. рођендана не можемо а да се не сјетимо оних који су стварали Срну. Био је то велики подухват храбрих и одговорних људи тог времена, патриота и ентузијаста који су први разбили блокаду информативног простора тадашње БиХ оснивањем Српске новинске агенције – СРНА, 7. априла 1992. године на Палама. Нажалост, многи од њих данас нису међу живима, али њихова заслуга никада не смије бити заборављена“, истакла је Парађина.

Парађина је напоменула да ове године колегинице Дубравка Благојевић, Љерка Бјелица, Снежана Самарџија, Љиљана Чворо, Јасна Вејзовић-Тадић и Весна Шурбат пуне три деценије рада у Срни, те им честитала овај јубилеј и захвалила на вјерности овој медијској кући.

„У овој години, двије деценије рада у Срни су напуниле Наташа Јанковић и Зорица Симеуновић, а десет година Анђелија Биљић, Сњежана Лепир и Сања Срдић којим, такође, честитам и желим пуно успјеха у даљем раду“, додала је Парађина.

Она је рекла да ће Срна наставити да ради, поштујући професионалне стандарде и да се развија како би и даље са поносом носила епитет најстарије и најцитираније медијске куће Републике Српске.

„Срна и Република Српска нераскидиво су везане од настанка и тако ће и остати! До сада смо показали да смо способни да одговоримо свим изазовима. Надам се да ће у времену које је пред нама и Срна и Српска биљежити успјехе“, истакла је Парађина.

Вршилац дужности главног и одговорног уредника Срне Дуња Пашалић изјавила је да су новинари Срне, осим свакодневног праћења свих битних догађаја, од половине прошле године урадили и серијал текстова о страдању дјеце у протеклом рату на основу истраживања Републичког центра за истраживање рата, те серијал „Средњовјековни српски градови“, као и интервјуе са свим српским амбасадорима у ДКП мрежи БиХ и шефовима представништава Српске у свијету.

„Имали смо изборе и тежак постизборни период када је у БиХ било хаотично, али ми смо радили без грешке. У првој половини јануара, током празника, Срна је објавила 80 специјала и 20 интервјуа. Након великих киша урадили смо серијал о улагањима у водопривредне објекте у Српској. У оквиру јединствене рубрике Српска памти кроз серију текстову подсјетили смо на страхоте сарајевског егзодуса. Припремили смо и у протекле двије седмице урадили серијал Српске вароши како бисмо подсјетили на период када су се српски интелектуалци, трговци и свештеници борили за слободу у 19. вијеку“, навела је Пашалићева.

Она је рекла да су отворени налози Срне на друштвеним мрежама „Инстаграм“ и „Твитер“, а први пут је урађен видео-интервју са три камере у форми емисије, те постављен на Срнин канал на „Јутјубу“, који је поново оживљен након низа година.

„Покретали смо и пратили теме битне за Србе повратнике у ФБиХ, посебно у Ливањском кантону, Херцеговачко-неретванском и Посавском. Тако је цијели свијет сазнао да између двије општине у ФБиХ у којима живе Срби нема асфалтираног пута“, навела је Пашалићева.

Она је рекла да цијели новинарски тим Срне улаже огроман труд сваког дана да информише о свему битном што се дешава првенствено у Републици Српској, укључујући њене 64 локалне заједнице, те у БиХ, Србији, региону и свијету, а лани је укупан агенцијски производ износио 167.000 вијести, фотографија, видео и фоно-записа.

„Први пут у историји, стварањем Републике Српске, Срби западно од Дрине имају могућност да имају медије са српским концептом. Срна, као први медиј основан у Републици Српској, ту историјску шансу користи сваки дан. Захвални смо за сву подршку коју добијамо од институција Српске како бисмо унаприједили досадашње скромне материјалне могућности Срне, те заједно задржали нашу јаку духовну снагу“, рекла је Пашалићева.

/Срна/