Постављањем плоче свједочанства о 100 година постојања болнице у Касиндолу и полагањем вијенаца жртвама фашизма из Другог свјетског рата, данас ће у Источном Сарајеву почети вишедневна манифестација Дани Болнице „Србија“.
Манифестација почиње у 12.00 часова, саопштено је из ове здравствене установе.
Из Болнице „Србија“ истичу да су поносни на чињеницу да се ове године обиљежава 100 година постојања болнице у Касиндолу.
„Болница је успјешно одолијевала изазовима у ратним, као и мирнодобским раздобљима. Вријеме пандемије је јако тешко за особље и пацијенте наше установе, али свакодневно улажемо велике напоре да пружимо адекватну здравствену заштиту свим пацијентима“, поручују из Болнице „Србија“.
За сутра, другог дана манифестације, у 9.00 часова планирана је акција добровољног давања крви радника Болнице „Србија“, а изјаве за новинаре биће у 9.15 часова.
За сриједу, 10. новембар, у 11.00 часова заказан је округли сто медицинских сестара и техничара о темама „Менторство и комуникација у сестринству“ и „Болесник као објекат лијечења“, када ће бити уприличене и изјаве за новинаре.
У четвртак, 11. новембра, у 9.30 часова требало би да буде одржан Симпозијум посвећен масовним незаразним болестима, а изјаве за новинаре су у 10.00 часова.
Истог дана, у 18.00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево биће одржана Академија поводом обиљежавања 100 година постојања болнице у Касиндолу.
За недјељу, 14. новембра, у 12.00 часова планирано је обиљежавање и прослава крсне славе болнице Свети Дамјан и Козма – Врачеви, те ломљење крсног колача и свечани ручак.
Из Болнице „Србија“ су подсјетили да је ова установа кроз богату историју мијењала начине организације рада, али је увијек била посвећена заштити здравља становника овог краја.
Одлука о градњи болнице у Касиндолу, донесена је 1914. године. Болница је почела са радом након Првог свјетског рата као опоравилиште.
Пријемом првих пацијената, десетак њих из Сарајева, 12. августа 1921. године, званично је отворено опоравилиште, које је својим радом стекло добру репутацију не само у БиХ, него и на простору бивше Југославије, те су га на основу те спознаје често посјећивали љекари из Југославије и иностранства.
Првог новембра 1938. године опоравилиште је проглашено за санаторијум.
За вријеме Другог свјетског рата прекинут је рад санаторијума, али се већ по завршетку 1945. године кренуло са радом из почетка. Организованим приступом друштва, праћењем свих збивању у здравству, постигнут је завидан ниво у погледу дијагностике, терапије, његе болесника и рехабилитације.
У периоду од 1983. године до 1988. године започета је адаптација болничког простора за интерно одјељење и формирана је модерна интензивна њега.
Пријемом првих рањеника 3. априла 1992. године у болницу, као и болесника који на другом мјесту нису могли добити здравствену услугу, назире се трансформација болнице у установу која би имала садржај Опште болнице.
Влада Републике Српске 25. новембра 1993. године доноси одлуку о оснивању Клиничког центра медицинског факултета Сарајево у чији састав улази и Општа болница Касиндо.
Потписивањем Дејтонског мировног споразума, дошло је до подјеле територија на Сарајевској регији и самим тим и гашења здравствених установа примарног и секундарног нивоа и то домова здравља, болнице Жица, болнице „Др Енест Грин“ и Института за физијатрију и рехабилитацију Илиџа.
Дио опреме, као и особља прихваћен је у болницу Касиндо. Болници Касиндо 2006. године придружује и Војна болница са Сокоца.
У Источном Сарајеву је 7. јула 2017. године потписан уговор и положен камен темељац за изградњу нове болнице „Србија“, у коју су марта 2019. године смјештени први пацијенти.
/Срна/
