Свеепархијски Сабор свештеномученика дабробосанских ове године биће одржан 17. јула у немањићком манастиру Свете Тројице – Возућици у Возући код Завидовића у ФБиХ.
На приједлог митрополита Хризостома, Свети архијерејски синод је одлучио и дозволио да се прослављање свештеномученика Митрополије дабробосанске, умјесто 11. јула, обиљежава 17. јула, односно сваке године у суботу по Петровдану.
„Тиме су уклоњене одређене сметње које су објективно постојале у свечаном прослављању свештеномученика дабробосанских“, саопштено је из Митрополије дабробасанске.
Митрополит Хризостом је посјетио Завидовиће и манастир Возућица прошле седмице са циљем да почну припреме манастира Возућице за свеепархијски Сабор свештеномученика дабробосанских.
Он је у разговору са управом Парохије завидовићке и администратором парохија стошке и возућке протојерејом-ставрофором Зораном Живковићем поручио да се одмах приступи са припремама на терену код манастира Возућице са посебним акцентом да се са општинском влашћу ријеши питање санација прилазног пута од Возуће до манастира, као и да се у припрему и организацију Сабора укључе сви свештеници архијерејског намјесништва травничко-зеничког.
Митрополит Хризостом је исказао задовољство општим стањем у и око манастира Возућице.
СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОВАН ВОЗУЋКИ
Међу Светим дабробосанским мученицима је возућки свештеник Јован Зечевић, који је пострадао у логору 1941. године.
Свештеника Зечевића је СПЦ прогласила за свештеномученика и убројала у свештеномученике дабробосанске.
Јован Зечевић рођен је 1895. године у тада Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију тешке тамнице коју је издржао као гимназијалац.
Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године.
Усташе су га ухапсиле у Завидовићима и у јуну 1941. године одведен је са групом Срба у теретном вагону у Копривницу, а њега су посебно мучили.
Из Копривнице је одведен у непознатом правцу и никад се није вратио.
БУРНА ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ВОЗУЋИЦА
Манастир Возућица, који је према народном предању задужбина српског краља Драгутина Немањића из 14. вијека, имао је веома тешку и бурну историју. Рушен је и скрнављен, али се увијек побједнички дизао из пепела.
У току своје историје био је посвећен Светом Николи, Покрову Пресвете Богородице и, након обнове на дан освештања 1865. године, посвећен је Пресветој Тројици – празнику који је у народу познат као Духови, под чијим патронатом се и данас налази.
И након посљедњег рата рушевине овог православног храма су девет година обнављане, а манастир Свете Тројице – Возућица поново освештан 25. јула 2015. године.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом најавио је прошле године да је у плану да уз овај обновљени њемањићки манастир буду изграђени конаци и доведено монаштво.
У овом манастиру већ више вијекова нема монаштва, а идеја о њиховом враћању постојала је 1857. године, када је, такође, обнављан храм, али се то до данашњих дана није успјело.
/Срна/
