Предузеће „Водовод и канализација“ из Источног Сарајева на све могуће начине покушава да превазиђе неповољну ситуацију које су узроковали дугострајна суша, промјена климе и ширење града, па је дошло до смањене издашности врела и отежаног водоснабдијевања.
Руководилац Сектора пројектовања и развоја у предузећу Весна Капетина рекла је новинарима да разумије незадовољство грађана, али је истакла да је рјешење неизвијесно јер се не зна до када ће оваква ситуација трајати.
Она је одбацила тврње да се вода продаје у федерално Сарајево, напомињући да је уговор које је био склопљен 2017. године да се дистрибуише вишак воде са изворишта „Тилава“ истекао у априлу 2018. године, када је Водовод Кантона Сарајево прекинуо сарадњу и од тада вода није испоручивана у тај кантон.
Капетина је подсјетила да се простор општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа напаја водом са изворишта „Тилава“, чија издашност варира у неким периодима, али је у вријеме када је направљен филтер 1968. године било минимално 80 литара, просјек је 150, а максимално 210 литара у секунди.
Она је указала да на капацитет подземне воде која се акумулира и смањује издашност врела дошло и због промјене климе и интензивне сјече шуме.
„Ту је и интензивна градња на просторима гдје Тилава добија воду, а то су Јахорина и Требевић, смањио се доток воде у подземљу, што је утицало на издашност каптираног врела“, рекла је Капетина.
Она је подсјетила да је минимална издашност мјерена посљедњи пут 2003. године била 80 литара, наглашавајући да је доток уназад пет дана 65 литара у секунди.
Према њеним ријечима, дневна потрошња је око 140 литара у секунди, што укључује и резервоар „Криж“ који, када се пуни, вуче 30 литара у секунди.
„Потрошња воде у неком периоду била је 180 литара у секунди. То је било у вријеме највеће потрошње када су се у вечерњим часовима заливале баште и тај период је био уназад мјесец дана када је становништво упозоравано да воду рационално троши“, рекла је Капетина.
„Водовод и канализација“ Источно Сарајево је у вријеме када је постало критично приступило пригушењу, а не редукцијама.
Приликом пргушеног водоснабдијевања водило се рачуна да главни транспорни водовод буде попуњен водом, пошто, потпуно затварање није добро за цјевоводе јер се након тога дешавају бројни кварови на мрежи.
Капетина је додала да се током редукција воде једнако исцрпљују, како количине воде тако и људски ресурси, будући да то захтијева 70 одсто запослених стално на терену.
„Поред Тилаве имамо каптирана два врела Топлик и Топличина тако да располажемо са неких 110 литара у секунди“, рекла је Капетина.
Она је указала да тај доток није довољан да се покрије екстремна потрошња воде због чега је „Водовод и канализација“ Источно Сарајево у посљедњих седам дана морао прибјећи редукцијама, гдје постоје четири подручја која у одређеним терминима потпуно остају без воде, а додатни проблем је што школе и вртићи радним данима не могу остати без воде.
Капетина је истакла да ће се у наредном периоду радити геолошко испитивање како би се утврдила могућност захвата додатних количина воде.
Она је навела да је у процесу израде и идејни пројекат да вода буде доведена из Кијева које има јаче извориште до 35 литара воде у секунди, а занемариву потрошњу.
„За дозволу за такав објекат и довођење воде из Кијева до Војковића сагласност даје ресорно министарство, а не локална заједница. Цјевовод би ишао главним магистралним путем и за то дају сагласност Путеви Републике Српске. Вриједност такве инвестције је близу два милиона КМ“, рекла је Капетина.
/Срна/
