СОКОЛАЦ- Основано Удружење произвођача млијека

116

За предсједника новооснованог Удружења произвођача млијека изабран је Саша Каповић, а за предсједника Скупштине Јована Солдар. Управни одбор чине: Данко Боровчанин, Раде Ђерић, Снежана Батинић и Марко Дрљић, а надзорни: Драган Којић, Јован Мијатовић и Душанка Боровчанин. Иницијатива за формирање потекла је од младих произвођача, који су пољопривредну дјелатност препознали као начин опстанка на подручју општине Соколац. Основни циљ Удружења јесте да заједничким дјеловањем дођу до побољшања подстицаја како на нивоу локалне заједнице, тако и Републике Српске.

Према ријечима предсједника Саше Каповића, који се петнаест година бави прозиводњом млијека, до данас се цијена произведеног млијека није мијењала, за разлику од цијена продаваног млијека која је била у порасту.

-Око 200 домаћинстава предаје произведено млијеко и живи од тога. Свака локална заједница даје подршку у виду подстицаја. Мислим да је општини Соколац ипак у интересу да задржи прилив од 3.000.000 марака. Године 2013. током шест мјесеци плаћено је 5 фенинга по литру и веома нам је значило, а замислите кад би та вриједност била 15 фенинга. Од тога зависи хоћемо ли наставити производити млијеко од прољећа. Мљекаре су, због дефицита, подигле цијене од 3 до 8 фенинга по домаћинству. Анекс уговора који је потписан са мљекарама није послат ниједном произвођачу и мислим да се ради о манипулацији односно стварању раздора међу произвођачима, јер неко произведе више, а неко мање. У наредном периоду ћемо захтијевати организовање састанка са директором мљекаре како би добили одговоре по ком начину се раздваја цијена откупљног млијека. Ако је екстра класа у питању немогуће га је раздвајати по количини, односно ако је 1.500 литара млијека произведених на фарми иста класа као и код произвођача који преда 5.000 литара, не видимо разлог зашто би цијена по литру била различита. Морамо сви бити једнаки и истрајни, јер подстицаји од 15 фенанинга су систематско рјешење ове проблематике – појаснио је Каповић.

Из свих наведених разлога на састанак су позвани представници политичких партија и локлне управе. Предсједник Скупштине општине Соколац Сретко Марјановић обећао је да ће до изналажења рјешења покушати доћи у сарадњи са Управним одбором, Надзорним одбором односно са предсједником Удружења.

-Сагледавајући све пропусте који су претходно постојали можемо допринијети коначном циљу. Вјерујем да одборници свих политичких партија у Скупштини имају разумијевање за Удружење и да ћемо за исто бити једногласни. За разлику од многих предузећа, ових 197 активних произвођача млијека, стварају и доказују. Ако те људе нисмо у стању да подржимо, онда ништа не требамо подржавати. Ово нам је тренутно приоритетна проблематика, коју морамо ријешити – изјавио је Марјановић.

– Још увијек нисмо добили ниједан захтјев о средствима која треба издвојити, али подржаћемо сваку реалну иницијативу Удружења. Размортићемо захтјеве на скупштинском засједању како би им помогли колико је то могуће – казао је шеф Клуба одборника СНСД-а у СО Соколац Ђорђе Радић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица констатовао је да је производња млијека најважнија грана привреде, одмах иза дрвне индустрије. Он је подсјетио да је локална заједница пружала подршку овом сектору, не само кроз подстицаје у првој години, већ кроз субвенције набавке стоке, рјешавање инфраструктуре у руралним подручјима и слично.

-Општина још увијек нема усвојен буџет, а у Нацрту је било планирано око 80.000 КМ за ову намјену. Ако се усвоји 10 или 15 фенинга подстицаја, то неће бити мала средства, али заједнички ћемо видјети да се умање средства са неких других ставки и усмјери на подстицаје за млијеко. Као начелник, спреман сам све подржати и вјероватно ћемо ову ставку уврстити у Приједлогу измјене Нацрта буџета, како би након скупштинске процедуре ступила на снагу од 1. априла – казао је Бјелица.

Међу присутнима је био и директор Ветеринарске станице Соколац Мирко Станишић, који је предочио да је кроз 197 фармских јединица 1.000 људи егзистенцијално наслоњено на производњу млијеко.

-Ако узмемо у обзир продају вишка генетског материјала – мушке телади, око 3.000.000 марака је прилив чистог новца и то је пољопривредно најчистији вид добити који општина остварује. Када дође до пада говедарства односно губитка броја грла то је по пракси других земаља иреверзибилан процес, што значи да једном кад се изгубе грла крупне стоке, неће се више вратити. Битно је указати на значај одржавања фармске производње на нашем платоу. Људи који дјелују у Скупштини знају какав је буџет општине и могу направити паралелу колико је то значајно за општину. Претходно је Ветеринарска станица учествовала у предавањима о унапређењу и тада се акценат стављао на профитабилност како треба смањити трошкове а повећати производњу млијека по крави. Све смо то постигли, али сада смо у проблему, који изазива инфлација то јесте велики скок цијена нафте и кукуруза. Мислим да је дошло крајње вријеме да се нешто учини по том питању и ја вјерујем у ово Удружење кад видим колико су сложни – конкретизовао је Станишић.

Он сматра да ово организационо тијело које предаје 3.000.000 литара млијека произведених у далеко скупљим условима, као тијело а не као појединац, треба да се обрати на више кључних адреса. Први субјект би била мљекара с обзиром на то да није реална производна цијена у односу цијене на тржишту. Други корак би, према Станишићевом мишљењу, био измјена одређених ставки у Правилнику.

/општина Соколац/