На данашњи дан 1882. године, у Лондону, у угледној викторијанској породици интелектуалаца, рођена је Вирџинија Вулф, незаобилазно име енглеске и свјетске књижевности 20. вијека, жена која је помјерала границе, једно од најважнијих имена наративног модернизма и зачетница феминистичке књижевне критике.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/2-11.jpg)
Склоност ка писању испољила је рано, па је тако са само 10 година уређивала кућне новине. Имала је учитеље који су долазили у кућу да је подучавају, а од мајке је научила латински и француски. Читала је предано и страствено књиге из богате кућне библиотеке. У „Сопственој соби“ (1929), једном од најзначајнијих феминистичких есеја, износи своју спознају и убеђење да жена која жели да пише мора да има своју собу и сопствене приходе.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/3-10.jpg)
У писању је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести. Написала је 9 романа, 7 томова критичких текстова, двије биографије, 26 свезака дневника, обимну преписку, есеје… У својим есејима хтјела је да пронађе, како је говорила: „неки једноставнији, суптилнији, непосреднији начин писања о књигама као о људима.“
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/4-12.jpg)
Ангажовано је промишљала питања хијерархијског уређења друштва заснованог на патријархату и закону јачег и њихове манифестације у умјетничком стварању. Од 1915. до краја живота редовно је водила дневник. У дневнику 1929. је записала: „Проћи ћу као облак преко таласа“. Прелазак је сама завршила 1941. године.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/5-7.jpg)
Говорила је да „своје реченице треба да вајамо све док не постану као танка опна наших мисли.“ Свој живот је посветила књижевности, рај је видјела у непрестаном читању добре литературе. Њен живот и њене књиге били су инспирација за многе редитеље, па тако имамо филмове: „Сати“, „Вита и Вирџинија“, „Госпођа Даловеј“, „Орландо“, „Ка светионику“…
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/6-4.jpg)
Маргерит Јурсенар је у есеју „Срамежљива и блистава жена“ о Вирџинији „рекла да се нада да ће и 2500. године „понеки зналачки дух умјети да открије танану нит вриједности њене умјетности.“
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/7-3.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/8-4.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/9-3.jpg)
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2024/01/10-4-718x1024.jpg)
/Библиотека Матице српске/