На данашњи дан 1822. године у Сентандреји је рођен књижевник и политичар Јаков Игњатовић. У својим мемоарима каже: „Ја сам био тако срећан да сам се у Сентандреји родио, у тој малој српској оази, међу толико фели народности.“ Рано је остао без родитеља, па је бригу о њему преузео рођак Сима Игњатовић, угледни будимски правник у чијој кући је упознао Симу Милутиновића Сарајлију, Јована Пачића и Милована Видаковића.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/2-9-1024x780.jpg)
Већ 1838. објављује прве стихове посвећене Сими Милутиновићу Сарајлији. Завршио је 1842. филозофију и почео да студира правне науке, али сукобио се са рођаком и тутором Симом Игњатовићем 1845. и напушта Пешту. Студије је завршио 1845. на Правној академији у Кечкемету, а после двије године положио је и адвокатски испит. Активно је учествовао у револуцији 1848, посланик је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, а по угушењу мађарске буне јануара 1849. прелази у Београд и до краја јуна је уредник „Српских новина“, а онда му се губи сваки траг.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/3-7-679x1024.jpg)
Враћа се 1853. у Сентандреју и отвара адвокатску канцеларију. Двије године је уређивао „Летопис Матице српске“ (1854-1856). Код патријарха Рајачића био је кратко секретар у Сремским Карловцима, а 1860. отвара адвокатску канцеларију у Новом Саду, потом постаје велики биљежник града Новог Сада. На Угарском сабору у Пешти био је посланик два пута. Говорио је: „Као год што је сваки члан породице дужан добра јој чинити, тако смо исто и ми дужни по могућству добра чинити народу који нам је свеопшта породица. Нека свако учини колико може, па је доста учињено.“
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/4-8-654x1024.jpg)
Након смрти јединог дјетета написао је приповијетку „Увео листак“ за коју је награђен на књижевном конкурсу Матице српске 1877.
Након разлаза са Светозарем Милетићем одлази у Даљ. Током боравка у Даљу објавио је своја најзначајнија дјела („Чудан свет“, „Васа Решпект“, „Вечити младожења“).
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/5-8-601x1024.jpg)
Почетком 1879. поново је у Новом Саду и уређује „Недељни лист“ у коме се залаже за сарадњу Срба са мађарском владом грофа Тисе која је вршила притиске на српске политичаре, па је због тога међу Србима у Новом Саду живио изолован и усамљен.
Напуштен од свих умире у Новом Саду 1889. од туберкулозе.
/Библиотека Матице српске/