ОТКРИВЕНА НАЈСТАРИЈА ПОСУДА СА ШМИНКОМ НА СВИЈЕТУ

106

Керамичка боца, која потиче између 4350. и 4100. године прије нове ере, а пронађена је у Словенији, садржи трагове шминке што значи да је стотинама година старија од досадашњих доказа о козметици у старом Египту и Мезопотамији, пише „Њу сајантист“.

Анализа састојака у траговима пронађеним у керамичкој боци у Словенији, која датира између 4350. и 4100. године прије Христа, показала је да садржи пчелињи восак, животињску маст и козметику на бази олова.

Бине Крамбергер, археолог из Завода за заштиту културне баштине Словеније, пронашао је ову малену керамичку боцу у Згорњем Радвању 2014. године.

У регији је откривено више од стотину сличних бочица, које се углавном приписују Ласињи у југоисточном подножју Алпа или Винчанској култури на Средњем Балкану.

У почетку се претпостављало да је ријеч о дјечјим играчкама због њихове величине и сличности са животињским и људским главама.

Детаљнија анализа је показала да у бочици има трагова пчелињег воска, биљне и животињске масти те бијеле твари на бази олова, познате као церузит, која се вијековима користи у козметици.

Већина бочица имала је рупе на ручкама, што указује на то да су вјеројатно биле нанизане на уже или кожу те да су се носиле око врата или струка.

Церузит је минерал познат под називом бијело олово или оловни карбонат. Кроз историју се користио у козметици, иако је та пракса касније престала јер је материја доста отровна.

Крамбергер сматра да се ради о значајном налазу јер се „ријетко налазе посуде у којима још има остатака некадашњег садржаја“.

Он и његов тим анализирали су више од десетак других посуда из истог доба и открили да и оне садрже церузит и друге минерале олова.

Најранији докази о кориштењу козметике у Египту датирају отприлике 4000 година прије нове ере.

Мушкарци и жене су тада користили црвени окер као руменило на образима или за шминкање усана. Помоћу минерала малахита радили су зелено сјенило за очи, а помоћу кохла /кајала/ исцртавали дебеле и тамне линије око очију.

/Срна/