У Србији је 12. децембра 1873. године као званична валута уведен динар.
Ова новчана јединица уведена је на иницијативу тадашњег министра финансија Чедомиља Мијатовића.
Србија је претходно приступила Новчаној конвенцији, коју су у Паризу 1865. године потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска.
Од злата су ковани комади од 20 и 10 динара, а сребрни су били од пет, два, један и пола динара. Златни комади од 20 динара били су претходно у Европи познати под називом „миландор“.
Увођењем динара отклоњен је монетарни хаос и дотадашња употреба више од 40 врста страног металног новца – дуката, форинти, талира…
Динар је узет као назив за новчану јединицу пошто је средњовјековни српски новац од времена краља Уроша Првог у 13. вијеку носио тај назив.
Српски динари су у почетку били имитација млетачког гроша или матапана.
Првобитни приједлог био је да се српска валута назове „србљак“, али је превагнуо Мијатовићев аргумент да се са динаром настави традиција која модерну Србију повезује са српском средњовјековном државом.
/Срна/
