На данашњи дан прије сто година у Новом Саду рођена је књижевница Мира Алечковић. О родној кући рекла је: „Нико љепши врт, љепшу башту пуну цвијећа није имао усред Новог Сада, у ниској, дугачкој кући у улици Лукијана Мушицког.“
Њен отац, Машан Алечковић, био је новинар, а мајка Драгица Трпинац (сестричина Милоша Марића, оца Милеве Марић Ајнштајн), била је инспектор пошта и једна од првих жена телеграфиста код нас. Основну школу завршила је у Београду, на француском језику, а Десанка Максимовић јој је била професор у гимназији.
Дипломирала је општу књижевност и славистику као најбољи студент у класи професора Александра Белића. У Француској је завршила вишу Фушеову школу при Сорбони. Говорила је десет језика. Учествовала је у Другом свјетском рату, а послије ослобођења добровољно је радила на смјештају ратне сирочади.
У демонстрацијама 1968. јавно је подржала студенте. Са Десанком Максимовић и Бранком Ћопићем, један је од оснивача часописа за дјецу „Змај”, а била је и дугогодишња предсједница Друштва Југославија – Француска, Друштва Југославија – Норвешка, као и Удружења књижевника Србије.
За дугогодишњу културну сарадњу са Француском добила је два пута oрден Легије части (други по реду је 1999, у вријеме бомбардовања Србија, вратила.
Први, добијен у Малроово доба, сачувала је у знак успомена на једно другачије доба), совјетски Орден за храброст, Награду „Милица Стојадиновић Српкиња”, Велику златну медаљу „Цар Душан” у Грачаници, Октобарску награду града Београда…
Њена књига „Збогом велика тајно“ ушла је у школску лектиру у неколико земаља: у Југославији, Пољској, Чехословачкој и Бугарској. Била је пријатељ Десанке Максимовић, Бранка Ћопића (били су и кумови), Иве Андрића, Исидоре Секулић, Малроа, Сартра, Неруде, Сергеја Михалкова… (Сартру је 1958. показивала српске манастире, а Неруди је 1965. на Бледу, на конгресу Пен клуба, поклонила гусле.)
Десанка Максимовић рекла је једном приликом: „Шта поезија Мире Алечковић представља у нашој књижевности, а особито за вас, лако ћете осјетити ако замислите да у читанкама нема њених пјесама.“
/Библиотека Матице српске/
