На данашњи дан 1821. у Руану је рођен Гистав Флобер, један од најутицајнијих писаца 19. вијека и један од највећих стилиста у свјетској књижевности. Отац му је био главни хирург болнице у Руану, а мајка је потицала из старе и угледне породице. Већ у школи истиче се на часовима књижевности, а његов најранији сачувани писани рад, есеј о Корнеју, настао је у гимназијским данима.
Није могао да замисли живот без читања, па је имао обичај да каже: „Читајте да бисте живјели“. Милош Црњански је уочио да се прије Флобера никада у 19. вијеку није тако „осјетило да је гола душа оно што је најдрагоцјеније у књижевности.“
Као студент права у Паризу упознаје Виктора Игоа, али први напад епилепсије наводи га да оконча студије и враћа се у породичну кућу у околини Руана. То га није посебно погодило, јер је могао на миру да се посвети писању и усавршавању сопственог стила. Понекад мјесецима није напуштао кућу пишући у аскетском заносу.
Причало се да је ноћу рибарима лампа са његовог радног стола служила као свјетионик. Иако је сматран за пустињака пуно је путовао и написао велики број писама, више од 3000, која су објављена у 13 томова и представљају својеврсни роман о њему.
Његове књиге изазивале су бурне реакције, провоцирале малограђански дух и дежурне душебрижнике.
Због романа „Мадам Бовари“ оптужили су га да је повриједио јавни морал и вјерска осјећања, па је своје дјело морао да брани на суду. Све то је допринијело продаји романа и увећало његову славу.
Чувена је његова изјава: „Мадам Бовари, то сам ја.“
Умире у самоћи 1880. и тек након смрти препознат је као најутицајнији француски писац 19. вијека.
/Библиотека Матице Српске/
