На данашњи дан 1828. године у Нанту је рођен књижевник Жил Верн, један од родоначелника жанра научне фантастике, визионар, сањар и свјетски путник. Као дјечак испраћао је бродове из нантске луке и маштао да обиђе свијет. У својим књигама и данас нас води на путовања по далеким морима и земљама, али и у прошлост, будућност и до других планета.
Почео је да пише још као дјечак, али под притиском оца, угледног адвоката, одлази у Париз и уписује права, али се након дипломирања, ипак, опредијелио за писање. Како би издржавао породицу, започео је каријеру брокера на берзи, али га ни то није одвојило од писања. Свако јутро се будио раније и прије посла писао.
Писао је романе, кратке приче и есеје, а у младости позоришне комаде и либрета за оперете. Његова књижевност је комбинација путописа и фантастике и још увек је један од најчитанијих писаца на свијету, на листи најпревођенијих на другом је мјесту, иза Агате Кристи.
Реј Бредбери је рекао: „Сви смо ми, на један или други начин, дјеца Жила Верна.“
На српски језик међу првима су га преводили: Ђорђе Магарашевић, Бранко Мушицки, Милован Глишић, Сава Петровић… У роману „Дунавски разбојници“ Вернови јунаци посјећују и наше крајеве, па се тако у роману помињу и Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Земун, Београд, Смедерево, Ђердап…
/Библиотека Матице српске/
