На данашњи дан 1822. године у Сентандреји је рођен књижевник и политичар Јаков Игњатовић. У својим мемоарима каже: „Ја сам био тако срећан да сам се у Сентандреји родио, у тој малој српској оази, међу толико фели народности.“ Рано је остао без родитеља, па је бригу о њему преузео рођак Сима Игњатовић, угледни будимски правник у чијој кући је упознао Симу Милутиновића Сарајлију, Јована Пачића и Милована Видаковића.
Већ 1838. објављује прве стихове посвећене Сими Милутиновићу Сарајлији. Завршио је 1842. филозофију и почео да студира правне науке, али сукобио се са рођаком и тутором Симом Игњатовићем 1845. и напушта Пешту. Студије је завршио 1845. на Правној академији у Кечкемету, а после двије године положио је и адвокатски испит. Активно је учествовао у револуцији 1848, посланик је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, а по угушењу мађарске буне јануара 1849. прелази у Београд и до краја јуна је уредник „Српских новина“, а онда му се губи сваки траг.
Враћа се 1853. у Сентандреју и отвара адвокатску канцеларију. Двије године је уређивао „Летопис Матице српске“ (1854-1856). Код патријарха Рајачића био је кратко секретар у Сремским Карловцима, а 1860. отвара адвокатску канцеларију у Новом Саду, потом постаје велики биљежник града Новог Сада. На Угарском сабору у Пешти био је посланик два пута. Говорио је: „Као год што је сваки члан породице дужан добра јој чинити, тако смо исто и ми дужни по могућству добра чинити народу који нам је свеопшта породица. Нека свако учини колико може, па је доста учињено.“
Након смрти јединог дјетета написао је приповијетку „Увео листак“ за коју је награђен на књижевном конкурсу Матице српске 1877.
Након разлаза са Светозарем Милетићем одлази у Даљ. Током боравка у Даљу објавио је своја најзначајнија дјела („Чудан свет“, „Васа Решпект“, „Вечити младожења“).
Почетком 1879. поново је у Новом Саду и уређује „Недељни лист“ у коме се залаже за сарадњу Срба са мађарском владом грофа Тисе која је вршила притиске на српске политичаре, па је због тога међу Србима у Новом Саду живио изолован и усамљен.
Напуштен од свих умире у Новом Саду 1889. од туберкулозе.
/Библиотека Матице српске/
