На Мећавнику на Мокрој Гори синоћ је свечано отворен 16. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, који је окупио великане савременог ауторског филма и младе филмске ствараоце.
Отварајући фестивал министар културе Србије Маја Гојковић рекла је да је ово један од најинспиративнијих културних догађаја у региону, у Европи и свијету на којем се слави висока умјетност и ауторски филм.
„Мећавник ће бити место сусрета и дијалога филмског умећа и искуства, са једне, и нових талената, са друге стране. Ово је фестивал који већ деценију и по неуморно зрачи позитивном енергијом и младим ствараоцима даје јединствену прилику да учећи од најбољих стекну нова сазнања и прошире свој видик“, истакла је Гојковићева.
Она је у свом обраћању нагласила да слоган овогодишњег фестивала „Умјетност изнад свега“ вјерно описује животни и стваралачки дух.
„Емир Кустурица је на првом месту велики и признат уметник и један од симбола југословенске и српске кинематографије. Захваљујући њему Србија има аутентични фестивал који је истински празник уметности. Кустендорф је од свог настанка сврстан међу најбоље светске, филмске фестивале, што је од великог значаја и за афирмацију наше културе у међународним оквирима“, нагласила је Гојковићева.
Оснивач фестивала, прослављени српски режисер Емир Кустурица у бесједи под називом „Шта је умјетност“ нагласио је да је умјетност огледало људског духа, оваплоћена у било којем материјалу у тијело глумца и плесача, она има способност да људе из реалности пресумјери на пут трансцеденција.
Према његовим ријечима, умјетност производи узбуђење, катарзично грије душу захваљујући управо умјетничком дјелу које није директно створио Бог или природа, него управо човјек инспирисан Богом или самом природом човјека.
„Зашто је овај фестивал створен на мјесту гдје су у прошлости у вријеме отоманске владавине уз ријеку Дрину стизали везири и аустроугарски официри најчешће као кажњеници кад би у својим земљама направили тежак прекршај или проневјеру. Једва су чекали да шмугну из магле дринског меридијана. Први су сањали сунчане обале Мраморног мора, цугу и наргилу, гуштерање на сунцу, ови други жељно ишчекивали повратак у роко Беч, да поново плешу по Штраусовим тактовима. Одакле после свега идеја да се далеко од свјетла велеграда у овом здању доводе највећи свјетски аутори, редитељи, глумци, писци сценарија и млади аутори“, истакао је Кустурица.
Он је рекао да је пресудна била вјера да свака поезија стиже из пустиње, па је и умјетност враћена на право мјесто у брдовиту пустињу.
„Умјетност је светост, а умјетничко дјело је сакралног поријекла без обзира да ли мислимо о пећинским траговима умјетности, отиску руке у камену, сликама бикова које су настале из страха, да ли су нам на уму први плесови као покрет и звучна хармонизација људске плодности“, рекао је Кустурица.
Фестивал је почео сплетом игара из Босилеградског крајишта у извођењу Фолклорног ансамбла Студентског културног центра Крагујевац.
Директор овог центра Ивана Мараж изразила је задовољство што су 15 година гости фестивала.
„Захваљујемо организаторима и целом тиму Кустендорфа, а посебну захвалност дугујемо Маји и Емиру на подршци у раду, на гостопримству и ношњи која нам омогућава да заблистамо у пуном сјају“, рекла је Мараж.
У такмичарском дијелу програма фестивала „Кустендорф“, под слоганом „Уметност изнад свега“, биће представљено 14 филмова аутора из Србије и још десет земаља.
За 16. „Кустендорф“ била су пријављена 374 филма, а у такмичарском дијелу за златно, сребрно и бронзано јаје такмичиће се аутори из Мађарске, Србије, Русије, Узбекистана, Израела, Грчке, Чешке, Ирана, Словачке, Монголије и Швајцарске.
У такмичарском дијелу наћи ће се филмови „Више од живота“ Александре Лазаровски, „Кротки“ Јована Димоског и „Фитнес Џим“ Огњена Исаиловића из Србије.
Међу изабраним филмовима су „Африкат“ Ане Ђимеси из Мађарске, „Електробуги“, Валерије Кузњецове из Русије, „Касета“ Тимура Муродова из Узбекистана, „Мајчина земља“ чији је аутор Хила Елена Ројзенман из Израела, те „На Ксерксовом трону“ Еви Калојирополу из Грчке.
У борби за најбољи филм „Кустендорфа“ су и „Обреди“ Дамјана Вондрашека из Чешке, „Писмо свињи“ Тала Кантора из Израела, „Повјетарац“ Хамидрезе Госеми из Ирана, „Путници, пажња“ Марека Моучка из Словачке, „Снијег у септембру“ Дулма Пурев Очира из Монголије и „Талпони“ Вање Виктор Кабир Тоњоле из Швајцарске.
Гости фестивала биће редитељи филмова у програмској цјелини „Савремене тенденције“ Сузана Никјарели, Паоло Вирци, Грегорио Грацизо и Чије Хајакава, а награда фестивала „Дрво живота“ биће додијељена Душану Ковачевићу.
У оквиру програмске цјелине „Ретроспектива великана“ биће приказан филм „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића, као и филм Чарлија Чаплина „Парижанка“ који ове године обиљежава 100 година од премијере.
„Кустендорф“, чији је оснивач прослављени српски режисер Емир Кустурица, традиционално ће у пет фестивалских дана угостити значајне ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из цијелог свијета.
Аутори одабрани за такмичење учествоваће у радионицама са познатим режисерима и у другим програмима фестивала.
„Кустендорф“ има некомерцијални карактер и одржава се сваке године у јануару.
Фестивал ће бити завршен у недјељу, 29. јануара.
/Срна/
