Аустријски књижевни нобеловац Петер Хандке рођен је 6. децембра 1942. године.
Седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека славу му доносе романи „Љеворука жена“ и „Кратка писма за дуга растајања“.
Хандке је написао више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дјела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер.
У театрима широм свијета већ деценијама се играју представе према његовим текстовима, а то су „Каспар“, „Псовање публике“ и „Путовање у сонорну земљу“.
Роман „Голманов страх од пенала“, који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено остварење овог режисера „Небо над Берлином“.
Петер Хандке живио је у Грацу, Диселдорфу и Берлину, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД, те француском Шавилу.
Хандке је одавно везан пријатељством са Србима. Тако је 1996. године путовао у БиХ и написао жестоко оспоравани есеј „Правда за Србију“ у којем се залагао за диференцирани приступ западних земаља и против сваљивања кривице само на српску страну.
Након тога, Хандке је „преко ноћи“ прогнан из глобалне интелектуалне заједнице у екскомуникацију, у којој се налази до данас. Послије првог есеја услиједила су даља дјела о тој теми.
У првим данима априла 1999. године, на почетку бомбардовања СР Југославије, Хандке је отпутовао у Србију, у знак протеста вратио Бихнерову награду и ишчланио се из Католичке цркве.
Од њемачког министра Рудолфа Шарпинга, Хандке је захтијевао да му врати све његове књиге.
Хандкеови есеји о Србији су међу најтемељнијим и најсадржајнијим критикама медија писаним посљедњих година. Србија је за њега само метафора, повод за његове литерарне и филозофске расправе о „дереализацији свијета“.
Петер Хандке изабран је 1. новембра 2012. године за иностраног члана Српске академије наука и уметности, а Повеља о чланству му је уручена 9. априла 2013.
Добио је 29. маја 2013. године посебну плакету 50. „Дисовог пролећа“ и том приликом превео пјесму „Можда спава“ на њемачки језик, а рукопис поклонио Градској библиотеци у Чачку.
Удружење књижевника Српске прогласило је Хандкеа почасним чланом у децембру 2019. године.
У фебруару 2020. године, на сцени театра КПГТ у Београду постављена су Хандкеова дјела „Велики пад“ и „Дон Хуан“ у режији ЛЈубише Ристића.
/Срна/
