Археолози су у древном римском граду Помпеји пронашли слику на којој је види комад хљеба који би могао да буде нека врста претече чувене италијанске пице, јавља Би-Би-Си.
„Спљоштен комад хљеба на фресци старој 2.000 година вјероватно је давни предак пице“, саопштило је италијанско Министарство културе.
Будући да недостају класични састојци, технички древни „специјалитет“ се не може назвати пицом.
Фреска је откривена у холу куће која се налази одмах поред пекаре и пронађена је током недавних ископавања у Помпеји, на југу Италије.
Археолози вјерују да је тај хљеб или сомун, који је насликан поред пехара за вино, вјерованто конзумиран са воћем као што су нар, урме или зачињена зачинима и врстом песто соса.
Директор археолошког центра Помпеја Габријел Зухтригел рекао је да то показује контраст између „штедљивог и једноставног оброка“ и „луксуза сребрних послужавника“.
Он је рекао да се ово може гледати као потврда да је пица рођена као јело за сиромашне на југу Италије, а сада је освојила свијета и послужује се у најбољим ресторанима.
У саопштењу Министарства културе наводи се да су поред пећнице, такође, пронађени и скелетни остави три особе.
Ерупција вулкана Везув 79. године нове ере буквално је сахранила Помпеју исподгомиле пепела и на неки начин сачувала град и становнике у времену. Ово налазиште представља богат извор за археологе од открића у 16. вијеку.
Помпеји се налазе око 23 километра од Напуља, града који се сматра мјестом настанка италијанске пице, која је под заштитом Унеска.
/Срна/
