Херцеговина има идеалне услове за врхунску производњу вина, и то високог квалитета од аутохтоних сорти, што је препознато и у свијету, гдје су херцеговачка вина најбољи амбасадори ове регије, рекао је Срни директор Подрума и винарије „Вукоје“ Радован Вукоје.
Овај познати херцеговачки виноградар рекао је да винарство у требињском крају из године у годину иде ка врхунској производњи.
„Херцеговина има идеалне климатске и педолошке услове за производњу врхунских вина и то треба искористити. Требиње је на идеалној позицији на осам километара од мора, а близу су и планине које дају континенталну климу, што све скупа има ефекат на производњу грожђа“, појаснио је Вукоје.
Он је истакао да је винарија „Вукоје“ позната по врхунском квалитету вина, истичући да је њихова тајна у великом раду, како у виноградима, тако и у подруму.
Вукоје је рекао да је „царско вино жилавка“ из 2018. године ове године уврштено међу 100 најбољих вина свијета, по најзначајнијем лондонском винском часопису.
„То је велика награда и за цијелу Херцеговину, јер тако се херцеговачко виногорје промовише на најбитнијим винским мјестима на свијету“, рекао је Вукоје.
Он је навео да је вино „вранац“ резерва из подрума „Вукоје“ у протекла два мјесеца најбоље оцијењено вино у региону од најпознатијег свјетског винског критичара Џејмса Саклинга.
„То довољно говори о томе колико су домаће аутохтоне сорте добре, колико је велики њихов квалитет и колико се потребно бавити њима“, рекао је Вукоје у чијем се подруму годишње произведе 200.000 флаша вина, од чега се 40 одсто извози на три континента.
Вукоје је испричао да му је идеја водиља била да производњу конципира на врхунском грожђу, па се оно што се произведе у винограду испратимо у винарији.
„Нека вина иду као годишња, а нека вина одстоје пет до седам-осам година у подруму, па тако добијају додатни квалитет“, рекао је Вукоје.
Он је напоменуо да винарија „Вукоје“ извози вина у САД, Европу и Азију, те да су на свим тим свјетским винским пробирљивим тржиштима ова вина најбољи амбасадори Херцеговине и знак распознавања херцеговачког квалитета.
„У Херцеговини се генерално производе врхунска вина од аутохтоних сорти, а једина водиља свим винарима треба да буде квалитет вина. Ако имамо врхунски квалитет, на тај начин ћемо направити велики искорак на тржиште“, рекао је Вукоје.
Према његовим ријечима, источна и западна Херцеговина нису велико виногорје, јер у овој регији има око 5.000 хектара под виновом лозом, док је Европска унија одобрила да се може садити 10.000 хектара, што значи двоструко више винове лозе.
„То је битно да бисмо направили велика вина, јер вино се рађа у винограду. Најбитније је посветити се аутохтоним сортама жилавци и вранцу, али и интернационалним које су дале велике резултате“, рекао је Вукоје.
Вукоје сматра да су требињски и херцеговачки винари много допринијели развоју туризма у Херцеговини и Требињу, јер је веома битна понуда за туристе.
„Кад имате аутентичну храну у ресторанима и врхунска вина, онда регион може бити јака прича за све гастрономе на свијету. Мислим да је Херцеговина и Требиње као центар те гастрономије веома лијепо позиционирано у региону, а у скорије вријеме ће бити и у свијету“, закључио је Вукоје.
Српска православна црква прославља јуче је обиљежила Светог Трифуна који је заштитник виноградара, а тај дан је почела и резидба винове лозе.
/Срна/
