Енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарли Чаплин /1889-1977/, један од пионира кинематографије и највећих умјетника у историји филма, умро је 25. децембра 1977. године.
Чаплин је у САД отишао 1910. године и почео каријеру у филмским бурлескама, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу оригиналним ликом сентименталног кловна – скитнице.
НЈегов изворни хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости и изражен у лику доброћудне скитнице Чарлија, учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних људских вриједности.
Мада никад није проповиједао радикализам било којег облика, Чаплинов филмски опус био је довољан разлог да га годинама прогони шеф ФБИ-ја Едгар Хувер, а, у вријеме антикомунистичке хистерије у САД, Чарли је постао жртва америчког републиканског сенатора ДЖозефа Макартија, па је 1952. године емигрирао у Швајцарску, гдје је и умро.
Чарли Чаплин снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. године додијељен му је „Оскар“ за животно дјело.
Неки од његових филмова су: „Идила у пољу“, „Пасји живот“, „Мирна улица“, „Ходочасник“, „Дјечак“, „Потјера за златом“, „Циркус“, „Свјетлости велеграда“, „Модерна времена“, „Велики диктатор“, „Господин Верду“, „Један краљ у НЈујорку“, „Свјетлости позорнице“ и „Грофица из Хонг Конга“.
„Велики диктатор“ представља мрачну сатиру о нацистичком вођи Адолфу Хитлеру која је доспјела и до самог Берлина. Хитлер је покушао да одгледа филм до краја, али је бијесан напустио пројекцију.
Чарли Чаплин је симбол филма 20. вијека и кинематографије уопште.
/Срна/
