За неколико дана требало би да буду поредузети и правни кораци које би БиХ могла да повуче ако се ништа не промијени око намјере Хрватске да одлаже нуклеарни отпад на локалитету Трговска гора, на граници са БиХ и ако институције не постигну договор, рекао је замјеник предсједавајућег Правног тима за израду стратегије правне заштите интереса БиХ у вези са овим питањима Витомир Поповић.
Поповић је истакао да у овом моменту није ни могуће доћи до комплетне правне стратегије.
„То је веома сложен и захтјеван посао, али добар дио је завршен. Један аспект је политичког карактера, односно да министарства иностраних послова у Савјету министара и Хрватске отворено разговарају, а ако се то не би десило, што је могуће, на то треба дати одговор и заштитити становништво“, рекао је Поповић за „Глас Српске“.
Он је навео да се разматра могућност обраћања Европској комисији, јер је Хрватска чланица ЕУ, а БиХ потписница Споразума о стабилизацији и придруживању.
Још једна могућност која стоји на располагању када експерти заврше свој дио посла у вези са испитивањем тла јесу тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру.
„Размишља се о томе и да грађани појединачно реагују, јер ће се радити и о кршењу њихових основних људских права. У складу са конвенцијама могу да појединачно подносе тужбе против Хрватске, а могуће су и колективне тужбе. Видјећемо за шта ћемо се опредијелити“, рекао је Поповић, те истакао да је генерално ријеч о веома сложеном послу и предмету.
Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Емир Диздаревић потврдио је да и поред одређених најава да би Нуклеарна електрана „Кршко“ могла добити нову дозволу на период од 20 година, што би могло значити да ће одлагање отпада бити настављено уз ту нуклеарку, нема одустајања.
У тексту се наводи да тренутно тим чека детаље у вези са истраживањима тла на страни БиХ за које ће требати око 1,1 милион КМ да би добили потребне податке, јер од колега из Хрватске не вјерују да ће добити благовремено и све податке, а на основу њихових анализа.
„Имамо информацију да су одредили фирму која ће радити главни пројекат са безбједносним анализама изградње Центра за управљање тим отпадом, а ми смо тражили да нам кажу све што су радили да бисмо могли реаговати. Још нисмо договарали нови одлазак у тамошњи фонд или Трговску гору“, рекао је Диздаревић.
Он сматра и да би требало искористити период од годину дана за узимање узорака земљишта у сливу Уне са стране БиХ.
Домаћи стручни тимови који су формирани да би БиХ што боље скројила стратегију за борбу против намјера сусједне Хрватске да у непосредној близини границе складишти опасни отпад из Нуклеарне електране „Кршко“, приводе крају још једну фазу рада, а уз испитивање тла с ове стране Уне све извјесније је и обраћање Суду за људска права у Стразбуру.
Хрватска је власник половине електране „Кршко“ у Словенији и мора да до 2023. године преузме пола отпада, због чега посљедњих мјесеци спроводи озбиљне припремне анализе за складиштење и одлагалиште нуклеарног отпада на мјесту некадашње касарне „Черкезовац“ на Трговској гори.
БиХ, с друге стране, није сагласна са тим због опасности које би, како тврде њени представници, такав потез могао да изазове опасност по живот око 250.000 становника у сливу ријеке Уне, те по природну средину.
/Срна/
