На данашњи дан рођен je руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, послије чега је писао опорије, али животније.
Романом „Тарас Буљба“ је, понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао дивљење за њихову неупоредиву храброст, оданост Русији и православљу и жеђ за слободом.
У збиркама приповиједака „Вечери на салашу крај Дикањке“, „Миргород“, „Петроградске приче“, „Арабеске“, поеми „Мртве душе“, комедијама „Ревизор“ и „Женидба“, оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима. Његови јунаци су постали образац лијене, глупе, себичне и корупиране.
Престрављен ужасима којима је вјерно сликао Русију, написао је књигу „Изабрана мјеста из преписке са пријатељима“, без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке.
Напросто се удавио у сопственом очају, уништивши пред смрт 1852. рукопис другог тома „Мртвих душа“. На основу његовог дјела Висарион Бјелински формулисао је принципе натуралне школе руске књижевности, а Николај Чернишевски га је сматрао оснивачем „сатиричног или, тачније речено, критичког правца руског реализма“.
/Срна/
