Европски парламент тражи укидање зимског и љетњег рачунања времена и, уколико ту одлуку потврди Европска комисија, остаје да свака земља појединачно одлучи да ли ће остати у зимској или љетњој шеми, која би требало да услиједи крајем марта.
Стручњаци уз различитих области упозоравају да би у Европи могло настати више временских зона, што би отежало ваздушни и други саобраћај, те животне услове.
Један број европарламентараца сматра да државе имају право да саме изаберу вријеме које ће задржати, односно да се могу одлучити за трајно зимско или љетње рачунање времена.
Други упозоравају да би требало ускладити временску зону и одлучити се за једну или другу.
Задржавање зимског рачунања времена /које траје од октобра до марта/ довешће до мрачнијих вечери током прољећа и љета.
Краћи дани утичу на људе и појачавају депресију, па су многи за дужи дан, односно за увођење љетњег рачунања времена, које треба да ступи на снагу у марту помјерањем казаљке за један сат унапријед.
Скраћење дана зими тешко пада људима који имају проблема са сезонским поремећајем расположења, односно са зимском депресијом.
Проблем је што нису потребе свих земаља једнаке. На примјер, у земљама на сјеверу Европе дани почињу пар часова касније него на југу.
Европске земље треба да се договоре и ускладе, јер ће Европа, у противном, доспјети у хаос у областима ваздушног превоза и трговине, напомињу стручњаци.
