ВУКОВИЋ: ПАМЕТНО ДА ИСКОРИСТИМО РЕСУРСЕ КОЈИМА РАСПОЛАЖЕМО

1716

Од 2019. ће се егзодус сарајевских Срба након Дејтона обиљежавати 16. марта сваке године, у режији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, каже градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, који је иницирао да се обиљежавање овог догађаја са локалног издигне на републички ниво.

“Размјере тог догађаја су велике. За мјесец дана се помјерило 120.000 људи. Он је у рангу „Олује“ по обиму и карактеру. Разликује се само по томе што то нисмо војнички изгубили као у Хрватској. Сарајевски Срби су платили цијену стварања Републике Српске. Пошто је свако мора по нешто да изгуби, ми смо рекли да ћемо изгубити гад, направићемо нови град, али да имамо Српску”, каже Вуковић.

Да ли је, након свега, ваша близина Сарајеву предност или мана?

С моје тачке гледишта то је предност јер је то огроман ресурс за привреду Источног Сарајева. То је мјесто гдје живи 400.000 људи којима можете продати све робе и услуге, мјесто гдје се може запослити велики број људи. У заједничким институцијама БиХ у Сарајеву ради око 2.500 људи из Источног Сарајева који овдје троше плату, порези и доприноси се уплаћују у фондове РС. Ако смо паметни можемо да искористимо те ресурсе. Олимпијада младих ЕYОФ коју идуће године организујемо заједно са Сарајевом показује на којим темама можемо да сарађујемо.

Шта треба да постигне та манифестација па да кажете да је била успјешна за Источно Сарајево?

То је најважнији спортски догађај у посљератном времену за Сарајево, Источно Сарајево, РС и БиХ. Мислим да ћемо искористити ЕYОФ да обогатимо спортску инфраструктуру, да запослимо наша предузећа која ће радити на тим пословима. Струка и спортски клубови ће добити драгоцено искуство. Профитираће универзитети који ће бити укључени у овај пројекат. Можда је најважнији ефекат то што ћемо се Европи представити на потпуно нов начин, обзиром да је пријавило учешће 47 земаља чланица Европском олимпијског комитета. То је нарочито важно у вријеме када Јахорина показује ново лице. На ЕYОФ се понашамо као партнери, у дисциплинама је однос четири – четири, отварање игара је у Сарајаву, затварање у Источном Сарајеву.

Колико су реалне приче у спортским круговима да би након овога градови Источно Сарајево и Сарајево могли у догледно вријеме да истакну кандидатуру за неку нову олимпијаду?

Мислим да је то преурањена амбиција. Мораћемо да проведемо ЕYОФ на високом нивоу и уколико добијемо позитивне оцјене Европског олимпијског комитета усљедиће нам организација неколико европских такмичења у зимским спортовима, можда неко свјетско првенство у нечему да бисмо дошли у позицију да можемо размишљати о олимпијади. Предстоји нам деценија – двије борбе да се вратимо пуним сјајем.

Да ли туризам може да буде прекретница?

Туризам је наша грана број један. Осим Јахорине, не заборавимо Равну планину као нову туристичку дестинацију коју гради приватна фирма. То је прва гондола на Балкану која Пале треба да повеже са Јахорином. За сада је на пола те дионице. Такође, Требевић није важан само Федерацији него и нама. Територијално, пола Требевића налази се у РС и тај наш дио се развија првенствено приватним инвестицијама. Помоћи ће нам и жичара која из Сарајева преко Требевића доводи туристе у Источно Сарајево.

Како је бити опозициони градоначелник у Републици Српској?

Не видим се као опозициони градоначелник. Од првог дана мандата чинимо све да смањимо политичке теме на најнижи ниво и да покушамо изаћи из свакодневнице политичког блата. Град је једини у РС који у саставу има шест општина. Имамо три начелника из СДС, три из СНСД и градоначелника из ПДП и можемо рећи да су то сложене политичке прилике. Али, са нашим дјеловањем које је политички разумно и у корист народа, направили смо атмосферу договарања, да се такмичимо ко ће више урадити. Мислим да је то новост на политичкој сцени локалних заједница. Имамо добру комуникацију са неким министарствима у Влади РС. Првенствемо нам је важан министар туризма, јер је нама туризам најважнија привредна грана, те министарка спорта обзиром на олимпијаду младих која слиједи.

С каквим се комуналним и инфратсруктурним проблемима суреће Источно Сарајево?

Град има проблем због тога што је настао као посљедица ратних збивања и што су насеља настала буквално са ледине. Зато тражимо посебну пажњу од РС. За 20 година смо успјели да направимо нови град и угодно мјесто за живот. Саградили смо институције, Универзитет, нове објекте, улице, куће, вјерске објекте. Пале имају једну од најбољих спортских дворана у БиХ. Наравно да све то није довољно и да недостаје инфраструктуре. У том контексту захвалан сам што је предсједник Србије Александар Вучић био гост нашег града и помогао граду. Сви његови претходници су прелетали авионом и слетали у Сарајево, нису налазили за сходно да сврате у Источно Сарајево, а мислим да су то имали у обавези.

Да ли је тачно да Арапи масовно купују земљиште у Источном Сарајеву и треба ли се тога плашити?

То питање заслужује да се о њему разговара, али не видим да има разлога за забринутост. Неспорно је да људи купују некретнине, али нема њихових насеља ни промјене структуре становништва. Потенцијални проблем за нас било би неко масовно досељавање са сталним мјестом боравка у Источном Сарајеву. Наравно, можда људи из свијета безбједности знају нешто што ја не знам.

Наш лист је покренуо иницијативу да свака локална заједница у РС добије улицу 9. јануар. Хоћете ли се придружити акцији?

Увијек смо расположени да разговарамо о тим темама. Девети јануар је постао важан управо у Источном Сарајеву. Нама није потребно додатно објашњавати важност тог датума. Не треба никоме бити напорно то што истичемо да смо родно мјесто Републике Српске и зато смо осјећајни према том датуму. Већ постоје општине које имају улице 9. јанаур. Али, наш задатак је и мало шире гледати на тај датум и на важне датуме и личности из одбрамбено – отаџбинског рата.

 

 

/SrpskaInfo/