Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић најавио је отварање Градске управе према привредницима и грађанима, те обезбјеђивање равноправне подршке општинама у саставу града, указујући да очекује веће приходе од ПДВ-а у будућој расподјели .
Ћосић је у интервјуу Срни истакао да је задовољан оним што је урадио за мјесец дана од преузимања дужности, јер је направио конкретне договоре чија ће реализација започети већ овог мјесеца.
– Већ првог дана на овој функцији са српским чланом и предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком договорен је велики састанак предсједника Владе Републике Српске и већине министара са началеницима свих градских општина, на којем ће бити делегирана питања на којима ћемо заједно радити до краја наших мандата – рекао је Ћосић.
Он је навео да се још упознаје са стањем у Градској управи за коју је рекао да је један комплексан организам који, сматра, није довољно искориштен.
Говорећи о конкретним потезима, Ћосић је навео да са Одјељењем за финасије ради на припреми нацрта ребаланса буџета за 2021. годину, као и на анализи како би овогодишњи буџет био што бољи.
У том контексту је министру финансија Републике Српске Зори Видовић моделом упоредне анализе показао да приходи од ПДВ-а који припадају граду у овом моменту нису довољни и очекује да у будућој расподјели буду већи.
– Имајући у виду да је буџет града конципиран тако, да је највећим дијелом окренут средствима од ПДВ-а и комуналне таксе, планирамо да се стратешки доведе у ситуацију да у наредној години од ових извора приходујемо два до два и по милиона КМ више у буџету. Чим је више новца, то аутоматски значи укључивање града у инфраструктурне токове – појаснио је Ћосић.
Осим прикупљања комуналне таксе и накнаде, те боље расподјеле новца са општинама /у односу 50 одсто граду, а 50 општинама/, Ћосић је рекао да је са надлежним одјељењем договорено да ове године буде израђен софтвер за просторно планирање Источног Сарајева, што ће омогућити да свака промјена регулационог плана у општинама буде евидентирана у Градској управи.
Када је ријеч о наредним корацима, Ћосић је навео да ће начелницима градских општина предложити измјене Закона о граду Источно Сарајево, које ће овој институцији омогућити да има надлежности у ситуацији када двије сусједне општине мијењају регулационе планове на мјесту разграничења, као и то да одборници за градску Скупштину убудуће буду бирани директно.
Ћосић је најавио да ће са руководством Развојене агенције града Источно Сарајево током овог мјесеца посјетити све међународне агенције у Сарајеву и разговарати о конкретним пројектима.
Он је појаснио одлуку да Градску управу отвори за грађане и привреднике, те напоменуо да је већ остварио контакт са петнаестак привредника и да у наредна три мјесеца намјерава да посјети 70 до 100 привредника на подручју града.
– Имао сам састанак са представницима Инвестиционо развојне банке /ИРБ/ и Гаранатног фонда Републике Срспске. Морам рећи да су ове институције спремне да пруже подршку привредницима са подручја града, а ја на неки начин желим да будем агент свих сектора друштва и то сада и радим – нагласио је Ћосић.
Он је додао да већ неколико привредника с подручја града спојено са ИРБ-ом, те да су у току припреме докумантације за кредите и гаранције Гарантног фонда.
На питање какво финансијско стање затекао када је преузео дужност, Ћосић је одговорио да су мандат прошлог градског руководства обиљежила два кредита од пет милиона КМ и два и по милиона КМ.
– У овом тренутку имамо мјесечну рату од 85.000 КМ и то буџет оптерећује са неких 950.000 КМ годишње, односно скоро 10 одсто. Од кредита од 2,5 милиона КМ, 1,5 милиона је трансферисано општинама, а остатак је на рачуну посебних намјена. Имају неки пројекти и уколико општине остану при одлуци да то буду ти пројекти, ми ћемо их финансирати – нагласио је Ћосић.
Ћосић је указао на лошу и непопуларну праксу прошле градске аминистрације да новац од кредита пребацују општинама гдје је на власти био СДС и ПДП, па је, на неки начин, владао неравноправан однос према општинама у којима је на власти био СНСД са партнерима, што он жели да промијени.
– Мене су изабрали људи који су гласали за политику СНСД-а и коалиционих партнера и њима дугујем повјерење. У сваком случају желим да будем градоначелник који ће препознати интерес сваке локалне заједнице и сваког грађанина – истакао је Ћосић.
Према његовим ријечима, редовно стање на рачуну је коректно, пошто структура буџета града не дозвољава да се новац претјерано троши.
Градска управа је, додао је, до сада водила једну конзервативну политику, у смислу да се прикупљени износ расподијели, а добрим дијелом је био окренут према политици једне или двије политичке партије.
– То више неће бити случај. Ребаланс који припремамо биће окренут према грађанима, спорту, култури, невладином сектору, али и према конкретним пројектима у локалним заједницама – поручио је градоначелник Ћосић.
Градоначелник Источног Сарајева је нагласио да би град од Владе Републике Српске требало да добије око 1,5 милиона КМ за три или четири пројекта у локалним заједницама.
– Моји приједлози су да у Источном Новом Сарајеву то буде пројекат завршетка језера, у Источној Илиџи изградња кружног тока код тржног центра “Том”, а на Палама потпуна реконструкција Улице Српских ратника. О томе ћу разговарати са начелницима, али ако они буду за неки други пројекат, ја ћу то уважити – рекао је Ћосић.
Он је додао да у буџету града постоје средства за Источни Стари Град, али да неће дозволити да се пребаце на рачун ове локалне заједнице, већ ће новац бити усмјерен за конкретан пројекат.
– Уколико то треба да буде помоћ буџету, ми морамо знати зашта је та помоћ, тај новац мора да се оправда. Генерално, тражићу од свих начелника да ми оправдају финансијска средства, поготово ова кредитна – навео је градоначелник Ћосић.
Он је указао да су са предузећем “Путеви Републике Српске” започели озбиљне разговоре о пројекту треће траке преко Романије, вриједног скоро шест милиона КМ, који би требало да буде завршен до краја наредне године, као и о пројекту искључне треће траке на улазу у Соколац вриједности од око 250.000 КМ, који би требало бити завршен током ове године.
– Кандидовао сам и добио начелну сагласност за пројекат освјетљења магистралног пута кроз Источно Сарајево, конкретно на дионици од Лапишнице до Пала, те од Хан Деревенте до Подроманије. Тиме би ову саобраћајницу учинили безбједнијом, али би показали и да смо град, без обзира на разуђеност – нагласио је Ћосић.
Упитан да ли жели ојачати позицију градоначелника и Града у цјелини, Ћосић је одговорио да му није намјера, нити ће икада радити на дерогирању надлежности градских општина, већ да ће ојачати и боље искористити постојеће.
Ћосић сматра да ће област туризма бити први тест односа града и општина, с обзиром на то да је пресуда Уставног суда показала да је туризам изворна надлежност града, тако да не могу бити општинске туристичке организације, већ само градска.
– Колегама начелницима понудићу да општинске канцеларије на неки начин уклопимо у градску туристичку организацију – поручио је Ћосић.
Он је најавио да ће са директором Туристичке организације разговарати о оснивању паркова природе “Требевић” и “Јахорина” са јасно дефинисаним зонама градње и евентуално са еколошким таксама, не умањујући значај Олимпијског центра “Јахорина” и других субјеката који функционишу на овој планини.
– То је оно што ја сматрам јачањем надлежности града. Мислим да овај мандат може бити обиљежен далеко активнијом улогом Градске управе, али и бољом сарадњом са општинским управама – рекао је Ћосић.
Градоначелник је указао да је његова политичка припаданост потпуно јасна и оријентисана, те да је никада није користио као предност када са неким сарађује, и да ће колегама начелницима показати да заједно могу донијети добре пројекте у њихове локалне заједнице.
За функције градоначелника од начелника општине, Ћосић је рекао да су сличне, али да је начелник оперативнији у смислу свакодневних теренских активности.
– Сматрам да посао градоначелника пружа огромне могућности. Мислим да је више општина које чине град предност, никако мана. За ове четири године показаћемо да је град доста једниственији и организованији. Имам обавезу и желим да будем фактор који веже, а ни на који начин не раздваја – закључио је Ћосић.
/Срна/
