Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић изјавио је у интервјуу за Fokus.ba да је једна од највећих кочница за привлачење инвеститора у БиХ заправо пореска политика, односно издвајање од 66 посто за порезе и доприносе.
“На плату од 1000 КМ, инвеститор плаћа још 660 КМ. Како да он дође у ову земљу? У другим земљама је то значајно мање и он иде тамо. Локалне заједнице то не могу ријешити, јер је то пореска политика ентитета”, казао је Вуковић.
Он је за Fokus.ba говорио и о позитивним искуствима сусједних земаља у привлачењу инвеститора, пројектима који се реализују на подручју града, туристичким потенцијалима, те сарадњи са другим нивоима власти.
С обзиром на подијељене надлежности у односу на општине на подручју које административно покрива Град Источно Сарајево, шта је највише у фокусу вашег дјеловања?
Град Источно Сарајево је специфичан по томе што у свом саставу има шест општина: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново. На простору тих општина живи око 64.000 становника, с тим да тај број је можда и већи узимајући у обзир да имамо и Универзитет у Источном Сарајеву. Ту студира више од 6.000 студената.
Због овакве организације града имамо и подијељене надлежности. Град има своје надлежности на којима ради у име свих општина, нпр. бринемо о ватрогасној служби, саобраћају и проблемима у тој области. У нашој надлежности су све врсте инспекција али и туризам, а бринемо и о материјалним трошковима средњошколских центара.
Посебна је за нас важна и Развојна агенција Града Источно Сарајево. То је једна мања агенција али има добар капацитет са аспекта људства. Они су подршка привреди на подручју овог града. Преко ове Агенције сарађујемо са Агенцијом за мала и средња предузећа РС-а, са ФИПА-ом на нивоу БиХ, као и са другим агенцијама и међународним институцијама.
Који су то најзначајнији пројекти на којима радите и који су планови за наредни период?
Постоје бројни пројекти на којима радимо и које желимо започети. Тренутно нам је најважније да ријешимо питање Болнице Касиндо што је најтежи проблем за ову регију у протеклих 20 година. Скупштина Града је годинама вршила притисак на Владу РС да коначно донесе одлуку да се изгради та болница. Оно што тренутно имамо је недостојно људи у 21. вијеку. На ову болницу се не ослањају само становници овог града него и комплетне регије, што је око 100.000 становника. Тај Клинички центар се гради и срећом има помака. Област здравства није у нашој надлежности, али ми смо имали финансијске интервенције у околну инфраструктуру болнице и набавку уређаја што доприноси бољој здравственој заштити.
Овдје је прије рата била изнимно јака металска и дрвна индустрија. Радиле су хиљаде и хиљаде људи. Старији људи се боље сјећају да су аутобуси из Сарајева долазили на Пале и довозили раднике. Али индустрија је на кољенима у протеклих 10-15 година. Имамо неодговоран приступ ентитетских власти према том проблему. Стечаји трају по 10 година, а нема рјешења. Није лако ријешити те проблеме, али са правим приступом и већом енергијом и вољом, све се може ријешити. Радници се могу преквалификовати и могу се пронаћи партнери у свијету који би подигли посрнула предузећа. Ова предузећа нису у нашој надлежности, али ми на неки начин вршимо притисак на ентитетску власт. Тражимо да се озбиљније ухвате у коштац с овим проблемима.
Наш најважнији пројекат за наредни период јесте олимпијада за младе 2019. године (EYOF). То ће бити најпозитивнији догађај на туристичком и спортском плану на овим просторима, а бит ће организован у режији Источног Сарајева и Сарајева. Трошимо велику енергију да покушамо организовати те игре на завидном нивоу.
Колико су искориштени туристички потенцијали на овом простору и могу ли се очекивати неки нови пројекти?
Имамо Туристичку организацију чији смо оснивачи и задужена је да промовише све потенцијале у овој области. Туризам је у врху наших приоритета. Јахорина као централна дестинација комплетног истока РС-а, наша је заправо најважнија дестинација. Али ту су и бројне друге значајне дестинације као што је Равна планина на којој се гради гондола за повезивања Пала и Јахорине, затим Требевић који има убрзан развој и који је веза између Источног Сарајева и Сарајева, као и Романија која има капацитет за планирање, спортски тутизам, здравствени туризам итд. Ту су и друге такорећи микродестинације као пећина Орловача, Казани у Трнову итд.
Страни посјетиоци и чланови делегација који посјећују ове крајеве диве се свему ономе што ми имамо. Али само дио потенцијала је искориштен данас. То је нешто што спаја све нивое власти у БиХ. Сви морамо нешто да урадимо да развој у туризму буде убрзанији.
Морам нагласити да ми ипак имамо позитивне помаке, рецимо на Јахорини, гдје имамо огромна улагања приватног сектора у хотелијерство. Требевић као излетиште такође доживљава процват. Инвеститори који су уложили новац тамо дали су сигнал властима да вриједи улагати. Драго ми је што су колеге из Сарајева пронашли начин и да оживе Требевићку жичару. Ових дана сам се лично увјерио да ће она заиста бити завршена. То више није само прича и обећање као прије. То је пројекат који треба и Источном Сарајеву.
Морам похвалити и пројекат који се реализује на нашем простору, а то је гондола која иде од Пала преко Равне планине. То је приватни пројекат фирме Majnex, што посебно подвлачим. Правити гондолу а знати да Сарајево не може 15 година да доврши жичару, то је заиста велики подухват. То су два пројекта која максимално подржавамо.
Додатном развоју туризма на нашим просторима сигурно би допринио и регионални приступ. Конкуренцију на Балкану можемо претворити у предност. Радимо на томе. Недавно смо угостили и људе са Златибора и њихове туристичке организације. Стварамо контакте не рачунајући да смо пријетња једни другима, него да сутра можда можемо правити и заједничку понуду. У туризму 100-200 километара раздаљине није много за један туристички поход.
Исељавање становништва је један од највећих проблема у БиХ тренутно? Да ли је и у којој мјери тај проблем присутан у Источном Сарајеву?
Ми имамо велики потенцијал у младима, јер имамо и универзитет који је стуб останка, опстанка и развоја града. Због постојања универзитета ми смо најпожељније мјесто за живот на подручју истока РС, од Бијељине до Требиња. Постали смо мјесто у које се долази и из којег се не одлази. Људи се овдје задржавају и виде ту своју будућност.
Можемо рећи да ми имамо стабилан број становника. Не могу рећи да се број становника повећао у посљедњих 5-6 година, али није ни опао. То је велики успјех у времену када пада укупан број становника БиХ, РС и бројних градова и општина.
Унутар града имамо одређене специфичности. На неким мјестима расте број становника, на некима стагнира, а на некима опада. Али генерално мислим да је стање задовољавајуће.
Град има перспективу са својим универзитетом, туризмом, индустријским капацитетима којима мало треба да их подигнемо и младим људима који су увијек шанса за развој. Ми настојимо увезати универзитет, привреду и развојну агенцију. Мислимо да у читавом том послу може да дође до добрих резултата.
Како привући инвеститоре у локалне заједнице?
Има ствари које директно зависе од локалних заједница. Али тај дио посла никако није опредјељујући за инвеститора. Шта могу урадити општине и градови? Могу да направе индустријске зоне, доведу комуналну и осталу инфраструктуру у те зоне, да обезбједе повољне услове за земљиште, ниске дажбине итд. Али то дају сви. Не можете рећи то даје једна опћина, а друга не даје. Нијансе су у питању и све опћине су квалификоване за инвестиције.
Проблем је на другом мјесту. Инвеститори се одлучују на основу природних претпоставки. Не можете рећи да је исто интересантан неко у Чајничу, који уз све уважавање те општине није ни на једном значајном путу, у односу на некога ко је на Источној Илиџи или Илиџи, ко је у близини аеродрома или аутопута.
Трећа ствар, која је најважнија, шта раде виши нивои власти да инвеститор дође у неку општину? Док се не пробуди свијест ентитета, да се почну бавити привлачењем инвеститора, сваки начелник ће мало постићи. Он без ентитета не може довести озбиљног инвеститора.
Погледајте Србију која је класичан примјер онога о чему ја говорим. Да ли ви мислите да је начелник општине у Крагујевцу довео мултинационалну компанију као што је Фиат у тај град. Безброј је таквих примјера као што су Бенетон, ИКЕА итд. Тамо су људи са државног нивоа сјели и рекли: људи, ми имамо проблем и морамо привући инвеститоре на подручја од југа до сјевера Србије. Држава је стала иза тога. Локалне заједнице и њихови челници не могу ићи по свијету и тражити инвеститоре.
Како да ми пратимо субвенцију за радно мјесто које даје Србија? Како да ми неком инвеститору кажемо да смо у понуди бољи од Србије и Хрватске за неког ко жели отворити фирму са 50 радника? Посебно је проблем што ми имамо једно од најскупљих радних мјеста у региону. Порези и доприноси су 66 посто. На плату од 1000 КМ, инвеститор плаћа још 660 КМ. Како да он дође у ову земљу? У другим земљама је то значајно мање и он иде тамо. Локалне заједнице то не могу ријешити јер је то пореска политика ентитета.
Виши ниови власти спавају и готово да ништа не раде по питању привлачења инвеститора. Нека ми неко наведе примјер шта су ентитетске власти ево конкретно код нас урадиле да се доведе неки инвеститор? Ако сам ја погријешио, ево нека ми неко саопшти. Одговорност се пребацује на локални ниво, а ту не станују рјешења.
Нисте задовољни њиховим радом на привлачењу инвестиција. Како бисте опћенито оцијенили сарадњу са другим нивоима власти у БиХ?
Генерално ми нисмо задовољни односом Владе РС према истоку РС, а у оквиру те регије ни према Источном Сарајеву. Ти аргументи су врло јасни. Имамо термоелектране, хидроелектране, туристичке потенцијале, шуме, руднике итд. Је ли могуће да од овога не може да живи око 400.000 људи?
Ентитетски закони доприносе томе да се ми осјећамо да наша природна богатства нису наша него да се она црпе на један други начин. Ми довољно не осјетимо добит за општине и градове у којима се та природна богатства налазе.
Апелујемо на један потпуно другачији однос, са више укључивања локалних заједница, са већом добити за локалне заједнице. Ми смо увијек на репу догађаја када су у питању главне одлуке у РС. Када ће исток РС бити заступљен са аспекта повезивања аутопутем? Нас нема у плановима и стратегијама.
Не кажемо да ништа није уложено, али ми не прихватамо квалификацију да је нама неко нешто дао. Народ источног дијела РС доприноси укупном буџету РС. Не прави се Болница Касиндо средствима из Бања Луке, већ средствима грађана Источног Сарајева.
Какво је тренутно стање у буџету у Источном Сарајеву?
Имамо разлога да се похвалимо и истакнемо податак да је Град Источно Сарајево финансијски стабилна институција. Одговорним финансијским управљањем средствима грађана у континуитету имамо позитивно пословање, а неријетко и вишак прихода над расходима.
То је ријетка појава у БиХ, кад су у питању ентитети, општине, градови и јавне установе. Ми смо навикли да су сви у финансијским дубиозама и кредитима, али наш систем У Источном Сарајеву је стабилан. За то нисам заслужан само ја и моји сарадници, већ и моји претходници. Наш посљедњи извјештај је показао суфицит у буџету.
