ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО- Промоцијом књиге „Србистички огледи“ завршен сајам књига

86

Српски језик, ћирилица и Српска православна црква три су духовне вертикале које српски народ повезују од Светог Саве до данас, изјавио је универзитетски професор и лингвиста Милош Kовачевић.

Kовачевић је, уочи почетка промоције његове 35. књиге „Србистички огледи“ и трибине о положају српског језика данас, организованих у оквиру Сајма књига у Источном Новом Сарајеву, истакао да је ријеч о специфичном ђелу које обухвата различите области српског језика, односно све његове дисциплине.

Он је рекао новинарима да прва област обрађује дилему шта је књижевни језик, а шта језик књижевности.

„Ми смо 100 година имали проблем да ли све што узимамо из језика књижевности припада стандардном или књижевном језику. Данас се показује да се сјајна књижевна ђела пишу некњижевним језиком, а најбољи примјер тога су Драгослав Михајловић са романом `Петријин вијенац` и Владимир Kецмановић са ђелом `Осама` у којима нема ниједне књижевне ријечи, а ријеч је о веома значајним ђелима“, навео је Kовачевић.

Слика може припадати 1 особа и напољу

Он је нагласио да данашње вријеме доноси нови статус стандардног језика у односу на језик књижевности, који сумира све друге типове језика и може се рећи да је нека врста језика самог по себи.

Према његовим ријечима, друга тема која је најзначајнија за ширу публику обухвата социо-лингвистичке теме, које говоре о односу онога што су политички језици, а шта лингвистички.

„У лингвистичком језику постоје критеријуми као што је споразумијевање за које су још стари Грци рекли да, уколико се два дијалекта разумију 85 одсто, онда је ријеч о истом језику, а ми /Срби/, Бошњаци, Хрвати, Црногорци се толико међусобно разумијемо унутар самог језика, а не разумијемо унутар питања око језика, да је готово апсурдно да данас говоримо о различитим језицима“, истакао је Kовачевић.

Он је рекао да је у „Србистичким огледима“ третирао неке од српских дилема кроз историју, а посебно питање екавице и ијекавице.

„Ово је веома интересантно питање које смо имали за вријеме комунизма, јер стварање унитарне БиХ није почело са посљедњим ратом, већ за вријеме комунизма, односно, оног тренутка када је 70-их година наметнут босанскохерцеговачки стандардно језички израз, који је избацио екавицу из службене употребе у БиХ“, навео је Kовачевић.

Слика може припадати једна или више особа и напољу

Према његовим ријечима, незаобилазна тема у књизи су нормативна и стилистичка питања и проблеми у данашњем језику.

„Kњига показује актуелни статус српског језика у данашњем времену. Доста је научно писана, па тако само нека поглавља могу лагано да се читају, док су остала оптерећена стручном терминологијом. Ова књига показује отворена питања српског језика“, рекао је Kовачевић.

Kоментаришући најављени нацрт закона о језику и писму, који би 15. септембра требало да буде усвојен у народним скупштинама Србије и Републике Српске, Kовачевић је рекао да ће то, буквално, законски зауставити урушавање ћирилице и српског језика у овим земљама.

„За мене је далеко најзначајније то да онда неће бити никакве разлике у језичкој политици између Србије и Републике Српске, јер ако смо и у чему подударни, онда је то језик, писмо и вјера“, сматра професор Kовачевић.

Kовачевић је изразио наду да ће језичка политика у наредном периоду бити ослобођена српских дилема и политичких утицаја, који према његовом мишљењу, више штете него што користе самом српском народу.

„Улога политичара не може бити онаква какву су они сами себи намјестили. Ако политика не сарађује са науком, онда све одлуке које политика доноси почивају само на критеријуму дизања руку. Мислим да је најбољи начин којим путем треба да иде српска политика и чување српског језика, сарадња лингвистике и политике“, нагласио је Kовачевић.

Kовачевић је рекао и да је почела нова ревизија српског правописа, која када буде готова, не би требала да буде мијењана наредних 50 година.

„Надајмо се да ће када нови правопис буде готов бити онакав какав би требао да буде. То треба да буде правопис који нећемо морати свакодневно загледати, већ правопис чија ћемо правила интуитивно осјећати и знати. Ми смо данас неписмени јер нам и сам правопис не нуди рјешења“, указао је професор Kовачевић.

Портпарол Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево Дејан Kерлета рекао је да су „Србистички огледи“ веома значајно дјело из области стручне литературе, које је скуп објављених Kовачевићевих радова о положају српског језика и његовом односу према глобализму и свему што нас окружује.

„Вјерујемо да ће ово бити занимљиво штиво, не само људима из струке, већ и онима који желе да сазнају нешто више о свом језику и његовом положају данас“, навео је Kерлета.

О књизи и положају српског језика говорила је и професор на Kатедри за српски језик на Филозофском факултету Пале Миланка Бабић.

Сајам књиге на Тргу Републике Србије, који је завршен синоћ, организовала је Матична библиотека Источно Сарајево, у оквиру културно-забавне манифестације „Љето у Источном Новом Сарајеву“.

/Срна/