Срби су изласком из Сарајева 1995. година дали трајни залог стварању Републике Српске, поручио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на академији „Слобода кроз голготу“ у оквиру обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба.
„Оно што је одбрањено препуштено је другима и тада је стављен залог опстанка Републике Српске. Велика је дилема, да су Срби у овом броју остали у Сарајеву, како би данас многи простори Републике Српске изгледали“, рекао је Ћосић.
Он је напоменуо да је егзодус сарајевских Срба трећи по бројности, након егзодуса из Хрватске и са Косова и Метохије.
Ћосић је упитао како данас изгледају средине у којима живе Срби из Сарајева, једним дијелом у Источном Сарајеву, а како изгледају средине које су напуштене.
„На шта данас личе Вогошћа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Рајловац, Рељево и све оне средине у којима су Срби били доминантни и које су годинама стварали? Личе на неке мало измијењене касабице, доминантно изграђене туђим капиталом и са изграђеним вјерским објектима“, рекао је Ћосић.
Ћосић је напоменуо да Источно Сарајево, али и друге општине Српске у којима су сарајевски Срби исказали стваралички потенцијал, показује колико су ти људи, који су 1995. године напустили Сарајево, успјели да се материјално и духовно уздигну, те истакао да је огромна разлика између Сарајева данас и некад.
„Огромна је разлика између Сарајева које је имало 157.000 Срба и данас, када их је мање од 5.000, као и Источног Сарајева, које је некад имало око 10.000 људи, а данас има 60.000 и представља мјесто и центар окупљања. Као Срби тада, тако данас Источно Сарајево представља значајан фактор опстанка Републике Српске“, указао је Ћосић.
Савјетник српског члана Предјседништва БиХ Бошко Томић рекао је да само присјећање на доба егзодуса сарајевских Срба и данас изазива стрес, а да је њему најтеже било да гледа када су људи, осим своје покретне имовине, носили и посмртне остатке најмилијих.
„Срби који су остали на овим просторима с пуним правом су рачунали на земљу ослобођену и у њиховом власништву – њихова ђедовина – да ће остати. Нажалост, свјетски моћници су одлучили да буде другачије“, рекао је Томић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман упитао је како се другачије може назвати него жртва, а не агресор, када неки град изгуби 100.000 становника, погине 7.000 људи и 121 дијете, а нестане 221 лице.
Он је нагласио да је српски народ у Сарајеву два пута страдао, први пут током одбрамбено-отаџбинског рата, када је бранио своја огњишта, породице и право на живот, а други пут послије Дејтона када је морао да напусти све што је одбранио.
Он је подсјетио да је 1995. године 120.000 Срба, носећи посмртне остатке својих најмилијих страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, кренуло у неизвијесност.
„На Сокоцу је сахрањено око 1.000 посмртних остатака, али и у другим општинама широм источног дијела Републике Српске. Обавеза свих нас је да не заборављамо и сваке године подсјећамо на чињенице да демантујемо тезе о српског народу као агресору“, рекао је Короман.
Короман је подсјетио да је обиљежавање 26 година од егзодуса сарајевских Срба организовао град Источно Сарајево и Културни центар Источно Ново Срајево.
Осим академије, организована је и изложба фотографија егзодуса Срба из Сарајева.
Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цијелости припало Федерацији БиХ /ФБиХ/, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци су током рата зауставили 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља у Дејтону припала ФБиХ.
Сарајевски Срби су са собом понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова породице.
На Сокоцу је основано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.
/Срна/
