Сарајевски Срби су највише изгубили и платили највећу цијену зарад стварања Републике Српске, изјавио је синоћ градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на академији поводом обиљежавања 25 година од егзодуса Срба из Сарајева.
„Сарајевски Срби су највише изгубили зарад стварања Републике Српске, и то стално морамо понављати, због наше дјеце која морају да знају како је руководство Републике Српске заједно са народом донијело одлуку да 120.000 Срба из Сарајева крене у неизвјесност и плати цијену за стварање Српске“, рекао је Ћосић.
Ћосић је рекао да 17. март обиљежава прошлост, садашњост, али сигурно гледа у будућност.
Он је подсјетио да је први одлазак Срба из Сарајева почео већ 1992. године, када је народ отишао из дијелова града гдје је био у мањини, отишао у насеље гдје је српски народ био у већини јер су страховали за животе својих породица.
„Отишли су само из једног увјерења, а то је да само са својим народом могу бити стабилни и безбједнији“, указао је Ћосић.
Ћосић је подсјетио да су Срби кроз као најмногобројнији и најстарији на овим просторима, кроз историју увијек били народ који је окупљао и прихватао друге, али истовремено и народ који је вијековима био изложен негативним утицајима већих народа, којима је овај простор био интересантан.
„Увијек смо се опирали тим већим и увијек смо били лучоноше слободе. А ти мањи народи који су настајали од нас и покушавали да изграде свој идентитет, а ми им га нисмо спорили, већ смо их подржавали, они су увијек били против нас, са оним другим већим“, рекао је градоначелник Источног Сарајева.
Према Ћосићевим ријечима, Источно Сарјево, ма колико год сложен и комплексан град био, живи, функционише и развија јер га људи од Сокоца до Трнова осјећају као свој.
„Нама остаје да ону тапију коју смо пренијели из сарајевског поља зауставимо овдје, да је оставимо на нашој земљи и у нашем граду и да се као такви развијамо. Да никада не будемо пријетња никоме, али да не дозволимо да неко буде пријетња нама“, истакао је Ћосић.
Он је указао на обавезу да се чува сјећање на све датуме на које је макар иједан изгубљен живот за одбрану Источног Сарајева и Републике Српске.
„Демографска слика бројних мијеста у Српској унапријеђена је захваљујући сарајевским Србима. Ми имамо велику срећу да тада Српско, а данас Источно Сарајево има највећи број тих људи и није случајно зашто смо један од два најзначајнија центра Републике Српске, са намјером да будемо први“, поручио је Ћосић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да одлука о напуштању Сарајева није била погрешна, јер је сигуран да би се Србима догодио погром какав се догодио и српском народу на Косову и Метохији.
„Мислим да је добро што смо дошли на ове просторе и што желимо да изграђујемо наше српско Источно Сарајево. Свако од нас у својој обалсти треба да да максимум како би макар мало допринијели развоју нашег Источног Сарајева и наше Републике Српске“, нагласио је Лучић.
Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић рекао је да су сарајевски Срби, напуштајући своја вјековна огњишта, показали колико вјерују у Републику Српску.
„Све оно што су њихови преци вијековима градили и стварали, они су оставили у нади за слободом, бољим животом и за створеном нашом Републиком Српском. Ипак, 25 година касније, ми имамо један лијепо уређен град са свом неоходном инфраструктуром“, указао је Катић.
Катић је додао да нови нараштаји требају да знају колики је значај за српски народ данашњи дан и шта је Сарајево некада било за сарајевске Србе.
„Иако смо створили нови град, никада не смијемо заборавити одакле смо дошли. Историја није само ових 25 година. Изгубљено је само оно чега се одрекнемо, а ми не желимо да се Сарајева никада одрекнемо“, истакао је Катић.
У оквиру обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба, синоћ је у просторијама Културног центра у Источном Новом Сарајеву отворена изложба фотографија „Одбрана, егзодус, опстанак“.
Изложба је сачињена од фотографије ратног фото-репортера Новинске агенције Републике Српске „Срна“ Милета Рајића, као и Ђорђа Кардума и Рајка Паштара.
Директор Културног центра Источно Ново Сарајево Младен Јанковић рекао је Срни да је изложба „Одбрана, егзодус, опстанак“ организована уз подршку „Кинотеке“ Републике Српске и директора ове институције Сњежана Лаловића.
Дводневно обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба, у организацији Града Источно Сарајево и Културног центра Источно Ново Сарајево, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, почело је прексиноћ премијером позоришне представе „Седми дан“.
Представа је рађена у продукцији Културног центра Источно Ново Сарајево, према тексту Горана Врачара, а у режији Александра Лазића.
Програм обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба одржава се уз поштовање епидемиолошких мјера.
/Срна/
