Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је Срни да доношење првог Устава Републике Српске прије 31 годину није био ратни потез него је он усвојен у мирнодопско вријеме и њиме је утемељена позиција српског народа унутар БиХ.
„Република Српска се данас и креће у уквиру који је успостављен Уставом. Ни више ни мање. На нама је да то унапређујемо и пренесемо другима у аманет. Надам се да ће се доћи до позиције да Српска промијени свој устав у одређеним сегментима и да то има позитивне ефекте наредних 30 година“, рекао је Ћосић.
Ћосић је истакао да су људи, који су прије 31 годину донијели Устав, знали да ће он да егзистира и након толико времена, те навео да Република Српска траје дуже од многих државних творевина на овом простору.
„Она која је била први истински покушај уједињења, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, настала је 1. децембра 1918. године и трајала 23 године, а ми данас прослављамо 31 годину од доношења Устава Републике Српске“, рекао је Ћосић.
Ћосић је рекао да датум доношења Устава Републике Српске треба обиљежавати са сјећањем на оне који су имали визију и довољно храбрости.
„Република Српска је државотворни ентитет унутар државне заједнице БиХ. Када би се гледало уназад Република Српска је потпуно једнака федерална јединица унутар БиХ. Нико нема проблем да Република Српска егзистира и функционише унутар БиХ и као таква има Устав, као највиши правни акт“, рекао је Ћосић.
Ћосић је подсјетио да Устав Српске донесен у мирнодопско вријеме, у периоду када је и основана Република Српска.
„Тада је на овом подручју био мир. То је чак и прије оног 1. марта 1992. године, који се веже за прве барикаде и убиство српског свата на Башчаршији“, подсјетио је Ћосић.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.
/Срна/
