Грађани Источног Сарајева, првенствено општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново, требало би да, у наредним годинама, имају уредно водоснабдијевање, а непопуларне редукције воде, према свему судећи, више неће бити потребне.
Директор предузећа “Водовод и канализација” а.д. Источно Сарајево, Љубиша Лаловић, рекао је да ће, завршетком капиталног пројекта каптирања изворишта Грабски млини, у трновском насељу Кијево, и његовим повезивањем са изворитем Тилава, али и другим инвестицијама, бити обезбијеђене додатне количине воде. То би, према његовим ријечима, требало да омогући редовну испоруку воде грађанима Источног Сарајева у наредних 10 до 20 година.
Лаловић каже да је стање на изворишту добро и да неће бити потребе за редукованом испоруком воде у општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
Источно Сарајево има довољне количине питке воде
Лаловић наводи да је водоснабдијевање грађана Источног Сарајева уредно, без обзира на сушу, која се јавила раније него претходних година, као посљедица глобалних климатских промјена.
„То није проблем само Тилаве, јер је и ријека Миљацка у том периоду потпуно пресушила, водостај Жељезнице је знатно опао, док, рецимо, ријека Рајна није била пловна, а и нека језера у нашем окружењу су пресушила“, навео је Лаловић, додајући да стручњаци најављују смањење количине питке воде у свијету, што је, како каже, Тилава већ осјетила.
Директор водоводног предузећа каже да је, у једном периоду, на овом изворишту забиљежен историјски минимум протока воде, када је текло свега 64 литра воде у секунди.
„Ове године, ипак, нисмо имали редукције, за разлику од прошле године, када је било одређених проблема. Каптирали смо нова извришта, Топличину и Касиповац, на подручју општине Источно Ново Сарајево, почели смо реализацију значајних пројеката, испитивање земљишта у потрази за подземним водама и стварање услова за обезбјеђење додатних количина воде за потребе грађана“, истакао је Лаловић.
Лаловић истиче да је киша, која ових дана пада, поправила стање на изворишту Тилава, са којег се грађани двије општине снабдијевају водом. Тилава је, каже Лаловић, крашко врело, а не бунар или акумулација, и количина воде зависи директно од падавина.
„Издашност Тилаве ове године није падала испод 110 литара у секунди, извориште Топлик даје 35-40 литара воде, а два изворишта која су каптирана прошле године дају око 15 литара. Прошле године смо обновили и тачку спајања са Кантоном Сарајево, чиме смо створили могућност да, по потреби, ако буде проблема, повучемо одређене количине воде“ појаснио је Лаловић.
Несавјесна потрошња током љета ствара проблеме
Директор Лаловић појашњава да у нашем водоводном систему постоји довољна количина питке воде која, према међународним стандардима, може да задовољи потребе око 100.000 становника, али да проблем представљају суша и несавјесна потрошња током љетних мјесеци.
„Иако смо у систему имали око 170 литара воде у секунди, дешавало се да, у вечерњим часовима, дође до пада притиска и убрзаног пражења резервоара, нарочито током викенда. Највећи проблем били су гумени базени чије пуњење захтијева 4-10 кубних метара воде, а ако узмемо у обзир да грађани на овом подручју пуне, рецимо. 300 или 400 таквих базена, те да у исто вријеме интензивно заливају баште, морамо знати да потрошња воде тада порасте на 220 литара у секунди. Јасно је да, ако у систему имате 170 литара, а трошите 220, дефицит мора да доведе до убрзаног пражења резервоара. Ту количину воде касније је тешко надокнадити“, навео је Лаловић.
Лаловић каже да из КП „Водовод и канализација“ Источно Сарајево често апелују да грађани рационално троше воду, јер нигдје у свијету није предвиђено да се питка вода из градског водовода користи за заливање пољопоривредних површина.
„Систем водоснабдијевања није систем наводњавања. Закон је у том смислу јасан, чак и градска одлука о водоснабдијевању каже да је забрањено заливање башта из водоводног система, и то је тако свугдје у свијету“, категоричан је Лаловић.
Имамо воду, али морамо додатно порадити на својој свијести о потреби очувања овог природног бисера, нагласио је Лаловић.
Обезбијеђено уредно водоснабдијевање у наредних 10-20 година
Начелници општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново споразумно су, са руководством КП „Водовод и канализација“ Источно Сарајево, договорили начин на који ће пројекат ‘Грабски млини’ бити реализован, радови увелико трају, а завршетак пројекта очекује се за мјесец и по.
Љубиша Лаловић каже да је ријеч о значајном пројекту који ће побољшати ситуацију у градском систему водоснабдијевања и обезбиједити додатне количине воде за грађане све три градске општине. Појашњава да ће, завршетком овог пројекта, водоводни систем Грабски млини бити повезан са водоводним системом Тилава, а радови се одвијају у двије фазе.
Водоводни систем Грабски млини, наводи Лаловић, скоро у потпуности је девастиран током поплава које су погодиле општину Трново, па је требало пронаћи начин да се обнови. Радници овог предузећа су, додаје, више од мјесец дана провели у кањону ријеке Жељезнице, настојећи да санирају штету и обезбиједе питку воду грађанима Кијева.
„Санација која је тада урађена била је привременог карактера, било је потребно извршити трајну санацију овог система, због чега смо и почели реализацију пројекта Грабски млини. Радови теку у двије фазе, прва фаза подразумијева полагање цјевовода од изворишта Грабски млини до мјеста Оглавак, дужине око 1.400 метара, гдје се спаја на постојећу водоводну мрежу. Упоредо с тим, било је потребно извршити санацију приступног пута, који је уништен клизиштима, те изградити пумпну станицу поред самог изворишта. Друга фаза је израда транспортног цјевовода од насеља Кијево до насеља Крупац и спајање два водоводна система, што ће омогућити допремање воде из система Грабски млини, гдје тренутно има око 25 литара воде у секунди вишка“, рекао је Лаловић.
Лаловић је рекао да у финансирању овог пројекта учествују Градска управа Источно Сарајево, која је дозначила 250.000 КМ субвенције, општина Источно Ново Сарајево, која је издвојила око 300.000 КМ, те општина Источна Илиџа, која ће са око 300.000 КМ финансирати радове који буду извођени на њеном подручју. Радове изводи КП „Водовод и канализација“ Источно Сарајево, а очекује се и подршка Владе Републике Српске, додао је Лаловић.
„Поносан сам на тај пројекат, јер је то један од најкомплекснијих пројеката који у потпуности изводи ово предузеће. Радили смо и само пројектовање, јер имамо инжењере грађевинске и машинске струке, као и три потпуно опремљене техничке екипе, а овим пројектом ћемо доказати да можемо самостално да реализујемо велике инвестиције“, нагласио је Лаловић.
Источно Сарајево не снабдијева се водом из Кантона Сарајево
Лаловић изражава увјерење да ће, завршетком пројекта ‘Грабски млини’, али и осталих активности које спроводи предузеће КП „Водовод и канализација“ Источно Сарајево, грађани Источног Сарајева у наредних 10 до 20 година имати уредно водоснабдијевање и довољне количине питке воде.
„У сарадњи са Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске извршена су геофизичка и хидрогеолошка истраживања ширег подручја Топлика и Тилаве, гдје је утврђена локација на којој би се могла очекивати одређена количина подземних вода. Ангажована је фирма која на том терену врши бушење и, мада нећемо још износити у јавност конкретне информације, можемо рећи да смо оптимисти, односно, да на том подручју можемо очекивати значајне, додатне, количине воде“, открива Лаловић.
Лаловић је демантовао информације да ово предузеће увози воду из Кантона Сарајево, али наглашава да имају добру сарадњу са кантоналним предузећем.
„Не зависимо од сарајевског водовода, нити се водом снабдијевамо из Кантона Сарајево. Сарадња је, међутим, неопходна и биће настављена, јер имамо тачку спајања са које бисмо могли, по потреби, да повучемо одређене количине воде. Прије ових падавина, повлачили смо девет литара по секунди током 20-ак дана, чиме смо снабдијевали потрошаче у насељу Добриња 4. Ако поновимо да имамо својих око 170 литара у секунди, видимо да је то скоро занемарљива количина воде“, навео је Лаловић, додајући да насеља Добриња 1 и Добриња 4 дијелом порипадају Кантону Сарајево, али да су у саставу нашег водоводног система.
Лаловић је подсјетио да је предузеће из Источног Сарајева током 2017. године извозило вишак воде у Сарајево, те нагласио да је увијек спреман за договор и размјену, уколико се појави вишак воде у водоводном систему Источног Сарајева.
Цијена воде најнижа у окружењу, вода редовно контролисана и бактериолошки исправна
Цијена воде у Источном Сарајеви износи 0,82 КМ по метру кубном за домаћинства и није се мијењала од 2011. године, каже директор водоводног предузећа.
„Цијена воде је много нижа од цијене коштања и одржавања саме мреже, тако да се предузеће не може финансирати само од тога, него морамо додатно да ангажујемо снаге и зарађујемо новац. Можда ће у неко догледно вријеме доћи и до поскупљења, али тренутно имамо скоро најнижу цијену у Републици Српској“, рекао је Лаловић.
Лаловић наглашава да цијена воде не треба да буде социјална категорија, али да проблем плаћања за грађане који су у стању социјалне потребе треба да ријеше општине, што је и дефинисано у споразуму који је потписан са локалним заједницама.
„Цијену воде нисмо повећавали, иако, због поскупљења енергената и услуга, имамо веће расходе. Само у овој години, због повећања цијене електричне енергије, горива, минималне цијене рада, имамо веће расходе за скоро пола милиона КМ“, истакао је Лаловић.
Ми не продајемо воду, вода је јавно добро, наплаћујемо, заправо, транспорт воде од изворишта, пречишћавање, снабдијевање. Грађани Источног Сарајева пију физички, бактериолошки и хемијски исправу воду, која се редовно, три пута мјесечно, контролише на седам различитих локација. Чак и када имамо велике падавине, због којих долази до замућења, вода из нашег система је пречишћена, бистра и бактериолошки исправна, закључио је Лаловић.
/Град Источно Сарајево/
