Јуче се навршило тачно 25 година од усвајања првог закона о граду Источно Сарајево – Закона о организовању Српског града Сарајево у условима рата или непосредне ратне опасности.
Тадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић потписао је УКАЗ о проглашењу Закона организовању Српског града Сарајево у условима рата или непосредне ратне опасности, који је усвојила Народна скупштина Републике Српске на сједници одржаној 30. децембра 1993. године.
Овим законом утврђено је подручје Српског града Сарајева, органи и надлежности града, финансирање и конституисање скупштине.
„За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности, Град обавља све послове на свом подручју, осим послова које Скупштина града повјери органима општине. Подручје града чине подручја општина: Центар, Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Ново Сарајево, Стари Град, Рајловац, Вогошћа и Трново. Сједиште града је у Новом Сарајеву“, наведено је у Закону о организовању Српског града Сарајево у условима рата или непосредне ратне опасности.
У годинама које су услиједиле, вршене се измјене и допуне Закона.
Назив Српско Сарајево је одлуком Уставног суда БиХ проглашен неуставаним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који нису српске националности, па је граду одлуком Народне скупштине Републике Српске промењено име у Источно Сарајево.
Источно Сарајево данас чине општине: Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Пале, Соколац и Трново.
