Служењем парастоса за погинуле борце одбрамбено-отаџбинског рата и полагањем вијенаца на централни спомен крст Војничког гробља Враца, Борачка организација Источно Ново Сарајево данас је обиљежила 28 година од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде Војске Републике Српске.
Обиљежавање Дана бригаде протекло је у присуству представника борачких организација, општине Источно Ново Сарајево, те града Источно Сарајево, уз поштивање свих прописаних мјера заштите.
Честитајући овај значајан дан за све борце ове бригаде, предсједник Скупштине Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак истакао је њен велики значај у одбрани тадашњих општина Српско Ново Сарајево и Српска Илиџа.
„Циљ бригаде био је да одбрани српско становништво по дубини територије и у томе је успјела. НЈене јединице су стално одржавале слободну комуникацију Грбавица-Лукавица-Пале и комуникацију према општини Трново“, изјавио је Тушевљак новинарима.
Он је рекао да је током рата кроз бригаду прошло око 5.000 бораца, од којих је за Републику Српску 609 бораца и девет припадника Министарства унутрашњих послова дало своје животе, док је сваки трећи борац једном или више пута рањаван.
Пензионисани пуковник Војске Републике Српске Благоје Ковачевић истакао је да су 23.000 жртава које су дате за Републику Српску велика цијена да би то данас олако препустили забораву.
„Данас је у јавности све мање присутно ових тема, а популација која је извојевала ову слободу полако биолошки одлази. Долазе млађе генерације које треба учити на примјерима старијих који су ово створили“, сматра Ковачевић.
Говорећи о Првој сарајевској механизованој бригади, Ковачевић је навео да је она била једна од двије бригаде у саставу Четвртог корпуса који је покривао Сарајевско-романијску регију.
Он је нагласио да је Прва сарајевска механизована бригада људством и техником попуњавала велики број других јединица, те да је имала сталне положаје на простору Лукавице, Добриње, касније Грбавице, Требевића.
Начелник Општине Источно Ново Сарајево ЛЈубиша Ћосић је нагласио да је циљ ове бригаде био заштита цивилног српског становништва и комуникације са другим дијеловима Републике Српске.
„Податак о броју погинулих бораца ове бригаде говори да они нису били у нападачким, него у одбрамбеним акцијама. Данас видимо како Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа изгледају у свим аспектима живота, чему је највећи допринос ове бригаде, а првенствено оних који су дали своје животе и дијелове тијела, као и цивила који су трпили сва дешавања“, истакао је Ћосић.
Говорећи о активностима које локална власт реализује заједно са Борачком организацијом у овој години, Ћосић је навео да су у протекла два мјесеца успјели запослити два лица из категорије породица погинулих бораца и ратних војних инвалида.
Обновљен је и споменик првом начелнику Центра јавне безбједности Српско Сарајево Зорану Цвијетићу, а слиједи и обнова свих споменика погинулих бораца у мјесним гробљима, међу којима је највише бораца из Прве сарајевске бригаде.
„Сваке године, Општина настоји да поправи материјални и људски положај преживјелих бораца ове бригаде, али и да погинулим заштитимо њихова вјечна боравишта. Надам се да ће околности настале због вируса корона брзо да прођу и да ћемо у пуном капацитету наставити да се боримо да заштитимо тековине одбрамбено-отаџбинског рата“, истакао је Ћосић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић подсјетио је да је Прва сарајевска мехнизована бригада била на једном од најтежих ратишта у БиХ.
Лучић каже да Град Источно Сарајево, у сарадњи са борачким организацијама са тог подручја, подржава израду монографије Сарајевско-романијског корпуса у којој ће значајно мјесто припасти и Првој механизованој сарајевској бригади.
„То је неопходно како би спријечили свакодневна настојања наших некад непријатеља, а сада противника, који желе да ревидирају истину и да неког ко је био на страни правде и антифашистичке борбе, као што је био српски народ, прикажу другачије“, нагласио је Лучић.
Изражавајући жаљење што „неке злочинце који су у близини још није стигла рука правде“, Лучић је истакао да рад борачких организација, а прије свега правосудних институција, мора бити усмјерен на њиховом откривању како би српски народ коначно добио мјесто које му припада у историји ових простора.
/Срна/
