Академијом „Живи сјећање“ у Културном центру Источно Ново Сарајево, коју су организовали студенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, започело је обиљежавање 23 године од егзодуса сарајевских Срба.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истакао је да је ове године први пут 16. март утемељен као датум када се, под окриљем Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, обиљежава сјећање на егзодус сарајевских Срба. Вуковић је напоменуо да је 16. март 1996. године био посљедњи дан организованог изласка Срба из сарајевског насеља Грбавица.
„Вечерас је једна од манифестација којом обиљежавамо 23 године од егзодуса сарајевских Срба. Веома сам захвалан Филозофском факултету што су иницирали овакву академију којом је на специфичан начин приказано све што се догодило у то вријеме послије потписивања Дејтонског мировног споразума“, рекао је Вуковић.
Он је нагласио да се обиљежавањем сјећања на егзодус сарајевских Срба мора указати на истину због које су становници Илијаша, Илиџе, Хаџића, Вогошће и Грбавице били присиљени да напусте вјековна огњишта.
„Увијек морамо подсјећати да нисмо отишли, због исхитрених политичких одлука, него зато што послије доношења Дејтонског мировног споразума сарајевски Срби више нису били безбједни, јер су српска насеља у Сарајеву припала Федерацији БиХ. Жалосно је што су људи морали да напусте Илијаш, Илиџу, Вогошћу и Грбавицу“, рекао је Вуковић.
Професор српског језика и књижевности Филозофског факултета на Палама Жељка Пржуљ истакла је да су програм припремили студенти на своју иницијативу јер су свјесни значаја културе сјећања, нарочито памћења овакавог догађаја којем, до сада, нажалост, није придавано довољно пажње.
„Ту њихову идеју је подржао градоначелник Вуковић и управа града Источно Сарајево. Одлучили смо да ова академија буде укључена у програм обиљежавања 16. марта, двадесет три године од егзодуса сарајевских Срба“, рекла је Жељка Пржуљ.
Она је појаснила да је програм академије представљао епско-лирску причу засновану на историјским догађајима и испричану кроз рецитале у вези са егзодусом Срба из Сарајева.
„Овај догађај је важан јер је потекао од студената који и не памте егзодус. То значи да су им њихови родитељи препричавали и то је порука коју желе да пренесу нама, јер се академија зове `Живи сјећање`“, нагласила је Жељка Пржуљ.
Студент Филозофског факултета на Палама Душан Пејић уз гусле је извео потресну пјесму „Мртвог сина не оставља мајка“, аутора Марка Деспота, која говори и о емотивном моменту ископавању српских гробова из Сарајева.
„Нисам директно учесник егзодуса, али јесу моји родитељи који су напустили све. Рођен сам у избјеглиштву. У посљедњем рату сам изгубио дједа, а моји родитељи су у избјеглиштву морали да крену од нуле“, рекао је Пејић, додајући да је у том времену било тешко опстати и материјално и духовно.
Он је нагласио да је од прворазредног значаја да млади његују сјећање на велику жртву сарајевских Срба и учествују у обиљежавању сјећања на тај догађај.
Током академије изведена је и култна пјесма „Сарајево“ Дејана Гутаља са сценским елементима, приказан документарни филм „Егзодус 1996“, аутора Сњежана Лаловића, те отоврена изложба фотографија о егзодусу сарајевских Срба.
Централни дио обиљежавања 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба, којем ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Српске, биће настављен сутра на Сокоцу и Палама.
Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило је своје одбрањене домове и имања.
Током егзодуса, који је почео у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године, на Војничко гробље „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу пренесени су посмртни остаци 500 сарајевских Срба.
/Срна/
