На Палама је данас обиљежена 31 година од страдања 14 бораца чете „Петар Пандуревић“, који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Заједно са својим саборцима 8. јуна 1992. године погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Парастос страдалим војницима служен је код мјесног спомен-обиљежја Станица на Палама.
Муслиманске снаге напале су српске положаје у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи, у покушају да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије.
Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић Гавриловић рекла је новинарима да данас обиљежавају 31 годину од херојске смрти бораца који су изгинули на Требевићу и то само четири дана послије масакра бораца у Жепи.
„Од 4. до 8. јуна су најтужнији дани у Палама, јер је у кратком периоду изгубљено највише бораца и зато је тешко било шта рећи. Борци су дали све што су имали како би Пале током Одбрамбено-отаџбинског рата биле слободне, у миру, а цивилно становништво се никада није осјећало угрожено“, истакла је Гавриловићева.
Она је навела да је борба на Требевићу једна је од најзначајнијих и најбоље свједочанство српске слободе за опстанак Пала 1992. године, те додала да чувањем сјећања на погинулу и преминулу браћу не дозвољавају да буде срушен темељ опстанка српског народа на овим просторима.
Гавриловићева је навела да се на Станици на Палама традиционално од 1. јуна сваке године одржава меморијални турнир у малом фудбалу посвећен погинулим борцима чете „Петар Пандуревић“, али и преживјелим борцима који су дале свој допринос за слободу Републике Српске.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман рекао је да су за Пале 4. и 8. јун најболнији у историји.
„Наша обавеза је да сваке године на достојанствен начин одајемо помен српским херојима зато што заборав води ка понављању и то треба преносити на будуће генерације како не би заборавили сва дешавања у протеклом рату“, истакао је Короман, те додао да су Срби једноставно бранили своја огњишта, породице.
Он је навео да је полагање вијенаца и служењем парастоса одржано у оквиру манифестације „Сјећање на јуни 1992. године“, коју организује паљанска Борачка организација.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да парастосом и одавањем поште погинулим борцима чете „Петар Пандуревић“ његују културу сјећања.
„Обиљежавамо све важне датуме за општину Пале када је у питању Одбрамбено-отаџбински рат, а најбитније је да показујемо своје опредјељење да поштујемо оно што су борци дали за Пале, Сарајевско-романијску регију и Републику Српску, и то своје животе. Не смијемо ниједног тренутка да се поколебамо у својим циљевима за очување Српске“, поручио је Југовић.
Он је додао да је битно окупљати младе јер су они нада да српски народ може опстати, остати и ујединити се око Републике Српске.
Један од чланова чете „Петар Пандуревић“ Зденко Симанић истакао је да је јако битно подсјећати се жртава бораца, јер оно што је учинила ова чета изузетно је важно за Пале и Републику Српску.
„Шта се тада дешавало знају само они коју су преживјели. Било је страшно. Ми смо били на сахрани борцима који су погинули 4. јуна на Жепи, а то су муслиманске снаге искористиле јер су српске линије биле ослабљене. Брзом интервенцијом са сахране смо отишли како бисмо зауставили непријатеља да не прође преко Требевића и дође до Пала“, присјећа се Симанић.
Он је додао да су успјели да одбране српске положаје на Требевићу и непријатеља врате на њихове положаје, уз губитке којих се данас бораца, сабораца сјећају и одају им почаст.
Помен погинулим борцима код мјесног спомен-обиљежја Станица на Палама служио је свештеник Зоран Калајџић.
Вијенце на спомен-обиљежје положили су чланови породица погинулих српских бораца и њихови саборци, представници паљанске Борачке организације, руководство града Источно Сарајево, општине Пале, представници Општинске организације Црвеног крста Пале, Удружење ветерана Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, Удружење „Бели вукови“, Удружење пензионера Пале.
Чета „Петар Пандуревић“ формирана је почетком одбрамбено-отаџбинског рата. Имала је 200 бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и била је на бројним ратиштима широм Републике Српске.
/Срна/
