МАНАСТИР ЖИЧА – БИСЕР ТРАДИЦИЈЕ И ДУХОВНОСТИ

65

Српски манастир Жича обиљежио је 7. октобра 2006. године осам вијекова постојања.

Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. вијека, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Подигао га је први краљ Србије из династије Немањића – Стефан Немањић.

Стефан Првовенчани је, такође, наредио да се будући краљеви Србије крунишу у Жичи.

Значајну улогу у подизању манастира имао је и његов брат Свети Сава.

Послије стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смјештено сједиште аутокефалне српске архиепископије.

Манастир је почетком посљедње деценије 12. вијека страдао у нападу Татара, послије чега је сједиште архиепископије пренијето у Свете апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком 14. вијека обновио краљ Милутин.

Током средњег вијека, у Жичи су устоличавани епископи и вјенчавани краљеви из династије Немањића.

Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом /Светом Спасу/ и постала је, према мишљењу академика и историчара умјетности Војислава Ј. Ђурића, узор као заметак новог раздобља.

Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом државе Србије.

Најистакнутији духовници манастира су били Доситеј Марјановић и Герасим Крстић.

/Срна/