Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је Срни да су Романија и Соколац дали велики допринос стварању Републике Српске и очувању српског бића на овим просторима, а да су Војничко гробље Мали Зејтинлик, као и храмови, у народу познати и прихваћени као Соколица и Лазарица – печат Републике Српске.
-Што се тиче Сокоца и Сарајевско-романијске регије, ми смо увијек били за очување СФРЈ и подржавали смо бившу Југославију и ЈНА, а када смо видјели шта се дешава у Словенији и Хрватској, да долази до повампирења дијела ХДЗ-а, оружаних сукоба, формирања паравојних и параполицијских хрватско-муслиманских структура, одлучили смо да сачекамо и чујемо шта ће рећи Београд- напоменуо је Бјелица, говорећи о почетку грађанског рата у БиХ.
Видјели смо, наставља он, да почетком деведесетих година прошлог вијека у БиХ почињу да се организују политичке партије са националном опцијом, муслиманском и хрватском, а прве су биле формиране СДА и ХДЗ, које су везивањем својих страначких застава упутиле јасну поруку српском народу шта их чека, а што је неодољиво подсјетило на страхоте које је над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. године починила злогласна Независна Држава Хрватска /НДХ/.
Према његовим ријечима, поучени искуством о страдању српског народа, потпуно неорганизованог на почетку Другог свјетског рата, Срби на Романији су одлучили да се, иако је то традиционално био партизански крај, организују у своју политичку партију – Српску демократску странку /СДС/.
-Узалуд су били наши покушаји да убиједимо Муслимане и Хрвате да не руше Југославију, да не проглашавају БиХ независном државом без воље српског народа, тако да су они 29. фебруара и 1. марта организовали нелегални референдум о независности БиХ. Срби су им нужно одговорили својим референдумом, на којем су се стопроцентно изјаснили за останак у Југославији, а дата је и пуна подршка тадашњој ЈНА- подсјећа Бјелица.
Он подвлачи да су Срби, као одговор на отворене муслиманско-хрватске пријетње, 9. јануара 1992. године прогласили Српску Републику БиХ, 30. марта 1992. године на Сокоцу је основан МУП Српске Републике БиХ, а потом је кренуло и оснивање осталих српских институција, па је Народна скупштина 12. маја 1992. године донијела одлуку о формирању Војске Републике Српске.
-На Сокоцу је потом успостављена војна болница у којој је током рата обављено око 10.000 хируршких интервенција и више од 100.000 специјалистичких прегледа– напомиње начелник општине Соколац.
Затим, додаје Бјелица, слиједи егзодус Срба који напуштају своја огњишта и одлазе из Сарајева, Зенице, Олова, Вареша, Какња, Кладња, а сви они пролазе кроз Соколац.
-Нажалост, многи од њих су чак и посмртне остатке својих најближих пренијели и сахранили на Војничком гробљу на Сокоцу, кога смо назвали Мали Зејтинлик, гдје се налази више од 1.000 гробних мјеста које наши сународници често посјећују и одају помен својим најдражим– додао је Бјелица.
Према његовим ријечима, историјски подухват био је и формирање града Источно Сарајево /тада Српско Сарајево/ и његових институција, као и реализација капиталних пројеката обнове и изградње око 7.000 индивидуалних и колективних стамбених јединица, од чега око 1.500 на Сокоцу, као и објеката за измјештене привредне субјекте.
-На Равној Романији изградили смо и Манастир Светог великомученика Ђорђа /Соколица/, гдје су, умјесто икона, постављене мермерне плоче са именима 4.000 погинулих бораца Војске Републике Српске, МУП-а и Територијалне одбране Републике Српске са Сарајевско-романијског ратишта, као и Храм Свете Петке у Војничком гробљу на Сокоцу– рекао је Бјелица.
Он је оцијенио да су сва та православна гробља, као и сакрални објекти, који су у народу познати и прихваћени као Соколица, те Лазарица /Храм Светог пророка Илије на Сокоцу/ – печат Републике Српске.
Бјелица је поручио свим Србима да имају обавезу да искрено, јединствено и сложно његују, развијају и сачувају своју отаџбину – Републику Српску.
/Срна/
