Амерички предсједник Џозеф Бајден прогласио је „крај ере већих војних операција за преуређење других држава и да је посао шефа Бијеле куће да брани основне националне интересе САД“, али су слично чинили и други амерички предсједници, пише британски дневник „Гардијан“.
„Гардијан“ подсјећа да Бајден није први амерички предсједник који је износио сличне тврдње јер је сваки од његових недавних претходника на тој функцији на власт долазио као „неинтервенциониста“, али је покушавао да се одржи у фотељи покретањем рата.
Бивши предсједник САД Бил Клинтон тврдио је да мисија Америке у иностранству није да води рат, а иницијатор је бомбардовања Ирака и Југославије. Испрва са овом Клинтоновом тврдњом сагласио се и наредни амерички предсједник Џорџ Буш, али његова доктрина касније је била „проширење слободе у цијелом свијету са крајњим циљем, укидања тираније“.
Бивши предсједник Барак Обама најављивао је промјену политике према Азији и да ће из Авганистана отићи до 2011. године, али је убрзо у ту земљу послао 110.000 војника.
Обамин насљедник на функцији америчког предсједника Доналд Трамп рекао је да је Авганистан потпуно „губљење времена“, али је одгодио повлачење на четири године, остављајући тај посао наредним шефу Бијеле куће.
Британски дневник наводи да се сада само свијет може надати да ће се САД повући и „водити бригу о себи и имати трезвенији приступ према осталима као што су то учинили након пораза у Вијетнаму 1975. године“.
„Међутим, како иза хоризонта нестају Ирак и Авганистан, може се осјетити да се указују Тајван и Украјина. Да ли је из свега извучена нека поука“?, пита „Гардијан“
/Срна/
