Прије 190 година у Новом Саду, на данашњи дан, у породичној кући на углу улица Златне греде и Ћурчијске (данас Пашићева), рођен је књижевник и љекар Јован Јовановић Змај. Основну школу завршио је у Новом Саду, гимназију похађао у Халашу и Новом Саду. Студије је започео у Бечу и тамо је упознао Бранка Радичевића, Ђуру Даничића, Ђуру Јакшића, Светозара Милетића… У Пешти је неко вријеме студирао права, потом је прешао у Праг, а све вријеме је преводио и писао поезију.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/2-3-640x1024.jpg)
Вратио се у Нови Сад да би радио као службеник у новосадском магистрату. Своју животну љубав Ружу Личанин упознао је 1861, а наредне године су ступили у брак. Посветио јој збирку пјесама „Ђулићи”. У почетку су живјели у Пешти гдје је био надзорник Текелијанума и завршавао студије медицине. Имали су петоро дјеце и све их прерано изгубили, последња рођена Смиљка само је двије године надживјела мајку.
Скрхан болом пише елегичне пјесме „Ђулићи увеоци“. Отац који је доживио породичну трагедију тако је дубоко и њежно пјевао о дјеци да и дан данас генерације дјеце уче српски језик уз његове стихове.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/3-3-1024x786.jpg)
Радио је као љекар у многим мјестима (Новом Саду, Панчеву, Футогу, Београду…), али књижевни рад није занемаривао. Октобра 1874. у Новом Саду је свечано обиљежено 25 година Змајевог књижевног рада.
Предавање о њему у Матици српској одржао је Миша Димитријевић. У Сремске Карловце се сели 1875. На позив министра просвјете одлази у Београд и постаје драматург Народног позоришта 1878. У Бечу отвара приватну љекарску праксу 1880, али након 9 година враћа се у Сремску Каменицу, потом одлази у Београд и Загреб, да би крај живота дочекао у Сремској Каменици.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/4-2.jpg)
Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1896. Активно је учествовао у друштвеном и политичком животу, најприје у пресељењу Матице српске из Пеште у Нови Сад. Био је члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Кишфалудијевог друштва у Пешти, један од оснивача и први потпредседник Српске књижевне задруге.
Своје политичко мишљење исказивао је јавно, као и кроз своје књижевно стваралаштво.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/5-3-663x1024.jpg)
Уређивао је листове Комарац, Јавор, Змај, Жижа, Постиљон, Стармали, Невен… Преводио је Петефија, Боденштета, Гетеа, Лесинга, Хајнеа, Пушкина, Љермонтова…. Сматра се најплоднијим српским пјесником (објавио 4152 песме), заступљен је у бројним збиркама и антологијама.
Његова дјела преведена су на многе језике.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2023/12/6-1-691x1024.jpg)
У част Теслине посјете Београду 1892. Змај је спјевао и лично говорио пјесму „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд“.
Дубоко ганут Тесла је са сузама у очима пољубио пјесникову руку и рекао: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“, што је и учинио.
/Библиотека Матице српске/