НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

191

Прије 190 година у Новом Саду, на данашњи дан, у породичној кући на углу улица Златне греде и Ћурчијске (данас Пашићева), рођен је књижевник и љекар Јован Јовановић Змај. Основну школу завршио је у Новом Саду, гимназију похађао у Халашу и Новом Саду. Студије је започео у Бечу и тамо је упознао Бранка Радичевића, Ђуру Даничића, Ђуру Јакшића, Светозара Милетића… У Пешти је неко вријеме студирао права, потом је прешао у Праг, а све вријеме је преводио и писао поезију.

Вратио се у Нови Сад да би радио као службеник у новосадском магистрату. Своју животну љубав Ружу Личанин упознао је 1861, а наредне године су ступили у брак. Посветио јој збирку пјесама „Ђулићи”. У почетку су живјели у Пешти гдје је био надзорник Текелијанума и завршавао студије медицине. Имали су петоро дјеце и све их прерано изгубили, последња рођена Смиљка само је двије године надживјела мајку.

Скрхан болом пише елегичне пјесме „Ђулићи увеоци“. Отац који је доживио породичну трагедију тако је дубоко и њежно пјевао о дјеци да и дан данас генерације дјеце уче српски језик уз његове стихове.

Радио је као љекар у многим мјестима (Новом Саду, Панчеву, Футогу, Београду…), али књижевни рад није занемаривао. Октобра 1874. у Новом Саду је свечано обиљежено 25 година Змајевог књижевног рада.

Предавање о њему у Матици српској одржао је Миша Димитријевић. У Сремске Карловце се сели 1875. На позив министра просвјете одлази у Београд и постаје драматург Народног позоришта 1878. У Бечу отвара приватну љекарску праксу 1880, али након 9 година враћа се у Сремску Каменицу, потом одлази у Београд и Загреб, да би крај живота дочекао у Сремској Каменици.

Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1896. Активно је учествовао у друштвеном и политичком животу, најприје у пресељењу Матице српске из Пеште у Нови Сад. Био је члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Кишфалудијевог друштва у Пешти, један од оснивача и први потпредседник Српске књижевне задруге.

Своје политичко мишљење исказивао је јавно, као и кроз своје књижевно стваралаштво.

Уређивао је листове Комарац, Јавор, Змај, Жижа, Постиљон, Стармали, Невен… Преводио је Петефија, Боденштета, Гетеа, Лесинга, Хајнеа, Пушкина, Љермонтова…. Сматра се најплоднијим српским пјесником (објавио 4152 песме), заступљен је у бројним збиркама и антологијама.

Његова дјела преведена су на многе језике.

У част Теслине посјете Београду 1892. Змај је спјевао и лично говорио пјесму „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд“.

Дубоко ганут Тесла је са сузама у очима пољубио пјесникову руку и рекао: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“, што је и учинио.

/Библиотека Матице српске/