Директор Архива БиХ Данијела Мрда и Државног архива Србије Мирослав Перишић потписали су синоћ у Источном Сарајеву протокол о сарадњи ове двије институције, којим је дефинисана сарадња на трогодишњем пројекту анализирања и представљања историјске грађе и чињеница о Србима у Сарајеву.
Након потписивања протокола о сарадњи, на Тргу „Србија“ отворена је и изложба „Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива БиХ“ и представљена књига „Сарајевски атентат – повратак документима“ аутора Мирослава Перишића.
Мрда је новинарима рекла да је потписивање само наставак и продубљивање дугогодишње и успјешне сарадње.
„Осим размјене истраживача, ово ће бити прилика да се сви запослени у Архиву БиХ континуирано и стручно усавршавају, јер су наше колеге у Државном архиву Србије на много вишем нивоу у смислу техничке подршке, коју ће у наредном периоду пружити и нама. Биће то прилика и за размјену искустава и реализацију заједничких пројеката“, нагласила је Мрда.
Мрда је навела да је изложба један од успјешно реализованих заједничких пројеката, јер је допуњена документима из Државног архива Србије.
„Изложбом смо покушали да кроз један нови начин кроз приказ докумената из фондова Архива БиХ прикажемо све оно што је претходило Првом свјетском рату, самом атентату и ономе што се дешавало након тога. Документ је једини сигуран извор истине и ова изложба је заснована на документима, као једином извору истине и ономе чему се сви требамо вратити“, указала је Мрда.
Мрда сматра да је направљена одлична ретроспектива сарајевског атентата, догађаја који је потресао свијет.
„Направили смо и каталог, који можда као додатак у наставном процесу може послужити свим наставницима историје и ученицима који буду жељели да сазнају више током обраде одређених наставних јединици, које се тичу овог периода“, истакла је Мрда.
Перишић је навео да су архиви установе које су чувари памћења и баштиници идентитета, без којих нема историјске науке.
„Документ није историја, али без документа нема историје. На овој изложби је приказан само један мањи број докумената које наша два архива чувају. Потребна нам је размјена сазнања, контакти, стручна обогаћивања и надам се да ћемо кроз неколико година имати са чим да се похвалимо и када су у питању други заједнички пројекти“, рекао је Перишић.
Замјеник начелника Александар Костовић нагласио је да не постоји боље мјесто за овакву изложбу, с обзиром на то да се Трг „Србија“ налази на простору некадашње касарне „Слободан Принцип – Сељо“, назване по Гавриловом братићу.
„Људи који су тада давали име тој касарни нису могли замислити да ће једног дана на том мјесту бити споменик Гаврилу Принципу и истоимени парк, а ево данас и изложба. Ни они што се радовали и трљали руке приликом егзодуса сарајевских Срба 1996. године нису могли да замисле да ће бити направљен један нови град”, рекао је Костовић.
Он је додао да ни они који су 1941. године у Јасеновац одвели Душана Јефтановића, вјероватно нису могли замислити да ће се једног дана појавити његова унука да тражи своју имовину.
„То се све дешава зато што познајемо нашу историју и чињенице, а чињеницама се најбоље борити против онога са чим се свакодневно суочавамо. Због тога су овакве ствари важне, да би знали ко смо били и ко смо сада и гдје идемо“, истакао је Костовић.
Осим бројних грађана, догађају су присуствовали су и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић и амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић.
/Срна/
