ВАЛДХАЈМ – ЗЛОЧИНАЦ КОЈИ ЈЕ ДОЖИВИО МЕЂУНАРОДНЕ ПОЧАСТИ

138

Упркос увјерљивим оптужбама за злочине које је као нацистички официр починио у Другом свјетском рату у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм /1918-2007/ изабран је 8. јуна 1986. године за предсједника Аустрије.

Валдхајм је био генерални секретар УН од 1972. до 1982. године. Његов избор за предсједника Аустрије 1986. године био је засјењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је починила злочине на Балкану током Другог свјетског рата.

На мјесту предсједника Аустрије био је до 1992. године.

Валдхајм је, као обавјештајни официр, био члан штаба генерала Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само обичан војник и да није одговоран за злочине.

Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу особа којима се забрањује улазак у САД и Велику Британију. Та одлука никад није била промијењена.

Велико интересовање историчара било је сконцентрисано око Валдхајмове улоге за вријеме битке на Козари у љето 1942. године, када је око 68.000 Срба, рачунајући жене и дјецу, отјерано у концентрациони логор Јасеновац.

Валдхајм, кога је за заслуге у бици на Козари одликовао усташки поглавник Анте Павелић, деценијама касније тврдио је да ништа није знао о убиствима цивила.

/Срна/